Када и како ћемо се вратити нормалном животу, шта је то што нас спречава да се коначно избавимо из канџи короне, и зашто нам је оволико проблема задаје корона, одговоре на наша питања покушао је да да епидемиолог и члан Кризног штаба проф.др Бранислав Тиодоровић. Професор каже да све зависи од нас самих, те како ми будемо допустили вирусу тако ће се понашати, а толико и опстати.
То је најтеже могуће питање, јер не зависи само од вируса, него зависи и од људске популације, и код нас и у Европи и у свету. Где год да имамо онај део невакцинисаних, вирус ће се ту одржавати и што је најгоре он ће ту мутирати. Значи, добијаће нове форме, нове сојеве. Врло је тешко прогнозирати, може се само рећи да ако будемо спроводили мере које су предвиђене и које се користе у савременом свету, ако будемо постигли 75, 80 одсто вакцинације, онда ћемо имати апсолутно шансе да будемо у контролисаној ситуацији. У најбољем случају, то би било негде до половине следеће године, али с великим опрезом то кажем, због овог негативног искуства које имамо због вакцинације, и посебно непридржавања мера – каже професор Тиодоровић.
Људи морају да схвате, додаје епидемиолог, да што буде већи обухват вакцинације, што више будемо поштовали мере, то ћемо се пре вратити у нормалу и успети да вирус исконтролишемо.
– Најбоља варијанта је да будемо као ове земље које су успеле да високим обухватом елиминишу потребе за мерама, а то значи као Шведска, Данска, Велика Британија, Шпанија… То је најбоља варијанта и то је најбољи узор, и то бисмо могли да остваримо. А најгора варијанта је да све пустимо природном процесу, који подразумева природно прокужавање, обољевање, умирање… што би имало за последицу огромну цену. То би било толико драматично… Тај природни процес би могао да се заврши код нас за шест до осам месеци, али би зато уз постојање осетљивих делова популације у Европи и свету могао да се понавља и то је оно најгоре. Посматрано на микроплану, шта вреди да Београд спроведе вакцинацију у великом обиму и поштује мере, или Ниш или Нови Сад, а да то не буде у свим деловима Србије, дакле у овоме је потребно деловати заједнички – објашњава професор Тиодоровић.
Како додаје професор Тиодоровић, за 44 године каријере никада му се се није десило да нека епидемија, пандемија траје дуже од три месеца.
– Ово траје предуго и утиче страховито и на социјалну и на психолошку стабилност, на појединца и шире. Изненадило ме што је ово персонализована болест. Код некога прође лагано, са лакшом терапијом, а код другог се испољи као тешко обољење и добијемо фатални исход. Плаши ме продужетак, однос према болести од стране популације и индивидуално и колективно, плаши ме одржавање болести захваљујући таквом односу. Потребно је да вирус што пре ставимо под контролу и живимо нормално, а имамо механизам, а то је вакцинација – закључује епидемиолог и члан Кризног штаба проф. др Бранислав Тиодоровић.
Извор: Блиц/Ало.рс
