Вирусолог Тања Јовановић рекла је за РТС да се налазимо у драматичној ситуацији у вези с пандемијом коронавируса и да приоритет свих приоритета треба да буде масовна вакцинација првом дозом вакцине. Истиче да је у овом тренутку касно за ковид пропуснице. Рестриктивне мере би биле, како каже, затварање после 17 часова кафића, ресторана, осим апотека, пумпи и продавница прехране, док не дође до пада броја инфицираних.
Где смо прогрешили и како смо дошли од земље које је међу првима обезбедила вакцине и започела имунизацију до земље највећег жаришта ковида? Гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, професорка Медицинског факултета Тања Јовановић рекла је да се ми као земља налазимо у врло драматичној ситуацији везано за пандемију ковида 19.
„Стварно је епидемија у четвром таласу достигла пик, имамо велики број инфицираних, хоспитализовнаих, огромне редове испред ковид амбуланти и са друге стране врло тешке болеснике који су хоспитализовани“, рекла је Јовановићева.
Према њеним речима, више нема места у ковид болница, а затварају се болнице намењене за другу врсту пацијената.
„Налазимо се у алармантној ситуацији да морамо да уведемо много рестриктивније мере како би успоставили контролу у овој фази над епидемијом“, истакла је Јовановићева.
Указује да је у овом пику касно за ковид пропуснице, немамо колективни имунитет, пре ковид пропусница морамо да смањимо стопу оболевања, велика је цирукулација вируса у популацији, и вакцинисане особе долазе у контакт са вирусом.
Вирус има сада шансу да инфицира пре свега невакцинисане особе, па је у вирус континуирној циркулацији у популацији, сматра она.
Које би биле рестриктивне мере
Рестриктивне мере би биле, како каже, затварање после 17 часова, кафића, ресторана – оставити отворене апотеке и продавнице прехране, као и бензинске пумпе док не дође до пада броја инфицираних особа.
Бројеви су врх леденог брега, има оних инфицираних који и не дођу до лекара и имају блажу клиничку слику, подвлачи она.
Сматра да има много грешака у ходу, и медији су, како каже, направили грешке, јер има информација које доводе у заблуду становништво.
С друге стране, имамо епидмиолошке мере на папиру, а понашамо се да не постоје, истакла је др Јовановић, додајући да немамо инспекцију која би кажњавала људе који се не придржавају мера.
„Када би поштовали само основне мере, ситуација би била потпуно другачија. Када дођемо у ситуацију са оваквим бројкама онда морамо мислити на нешто ригорозније мере, али мора бити извршена контрола над спровођењем тих мера“, каже Јовановићева.
Највише циркулише делта сој
Јовановићева каже да имамо доминацију делта варијанте вируса, који се брже преноси, једна заражена особа може да инфицира 7 до 8 здравих особа.
Додаје да имамо епидемију невакцинисаних особа, код невакцинисаних тежина клиничке слике може да буде другачија него код вакцинисаних особа, вакцинисане особе уколико се заразе великом количином инфективног вируса могу да имају благу клиничку слику, малаксалост, главобољу, а невакцинисане особе могу да имају тежу слику, као и да се вируленција вируса мења кроз време.
Према њеним речима, пружа се шанса вирусу да се и даље мења, а да вакцине дају заштитни имунитет и према делта варијанти вируса.
„Оно што треба да буде приоритет свих приоритета је масовна вакцинација првом дозом вакцине. Када постигнемо колективни имунитет од 85 одсто моћи ћемо да наставимо нормални живот“, закључила је Јовановићева.
Што се тиче вакцинације младих, каже да је поражавајући податак.
„Релативно мали број младих је вакцинсиано, 20 до 30 одсто, покушавамо разним трибинама и едукацијама да повећамо обухват вакцинацијом, надам се да ће бар студенти медицине успети да у оквиру Универзитета у Београдза повећају овај обим масовне имунизације“, рекла је Тања Јовановић.
Извор: РТС
