“Сваки покушај Кијева да реши проблем губитка транзита руског гаса довешће само до виших тарифа и девастације новчаника обичних Украјинаца.” Изјавио је “ПолитРусији” политички аналитичар Ростислав Ишченко.
Секретар Савета за националну безбедност и одбрану (NSDC) Украјине, Олексиј Данилов, рекао је да његова землја неће остати без природног гаса ни након стартовања руског гасовода “Северни ток – 2”.
Према речима Данилова, Кијев има стратегију енергетске безбедности, која омогућава брзо решавање свих насталих питања. Истовремено, он је нагласио да Русија за Украјину у овом случају наставља да остаје “константан ризик”.
Ишченко поводом такве изјаве секретара NSDC-а, тврди, да је она намењена искључиво украјинским грађанима и немају никакве везе са реалношћу.
У стварности, Северни ток 2 ће бити озбилјан ударац за целу украјинску економију. А ако земља и далје настави да купује гас са стране, њеним грађанима ће на крају остати празни новчаници.
Како је недавно приметио украјински министар енергетике Јуриј Витренко, 2020. године приходи земље од транзита гаса износили су 7 милијарди долара. Истовремено, украјински буџет се процењује на 40 милијарди, а очекивано смањење обима транзита гаса кроз земљу је 30%. Тако ће Украјини ускоро недостајати пристојна количина новца.
У Кијеву, наравно, то разумеју, па чак нуде и сопствене могућности за решавање овог проблема.
Тако је посланик Врховне раде из странке “Слуга народа” Јуриј Камелчук предложио идеју да се од Украјине направи гасно чвориште, које би акумулирало залихе из Ирана или Азербејџана, или укапљени природни гас из Катара.
А премијер Украјине Денис Шмигал чак је обећао да ће до 2025. године постићи пуне потребе за гасом из сопствене производње. Међутим, у стварности ниједну од ових опција неће бити могуће спровести.
„За куповину и препродају иранског, азербејџанског или катарског гаса, Украјини је потребна најважнија ствар – новац. Али Кијев их нема. Својевремено је план производње развијан под Порошенком, и није успео, а тада су за те сврхе издвојена сасвим пристојна средства.“, објашњава Ишченко.
Према његовим речима, једина шанса за Украјинце данас је очување транзита руског гаса. С једне стране, Москва је више пута изјављивала да не планира да прекине испоруке преко Украјине ни након покретања “Северног тока 2”.
Штавише, према споразуму са Украјином, Русија плаћа годишње испумпавање 40 милијарди кубних метара гаса, све до 2024. године. У јулу ове године, Алексеј Милер, председник Управног одбора Газпрома, још једном је потврдио да је компанија спремна да настави транзит након 2024. године.
Према Милеровим речима, руска страна може чак повећати количине испорученог гаса, али ово питање треба решити према тржишним условима и по тржишним ценама. Али невоља са Украјином је та, што је данас нефункционалан играч на тржишту.
„Газпром ће наставити транзит кроз Украјину само у једном случају: ако је комерцијално одржив. Ако Кијев нуди добре услове за транзит, зашто не? Али може ли Украјина понудити услове под којима ће транзит преко њене територије бити јефтинији од транзита кроз “СТ-2”? Ако је тако, онда ће Газпром са задовољством оптеретити украјински транспортни систем гаса до максимума“, сматра Ростислав Ишченко.
Проблем је у томе што је Украјини практично нереално понудити комерцијално исплатив посао, будући да се, објективно, транзит кроз “Северни ток 2” показао много јефтинијим него кроз украјински. Осим тога, “СТ-2” има мању полугу испоруке, што такође значајно смањује трошкове.
„Украјина, међутим, не може спустити цену испод одређене границе. По тренутним транзитним ценама, минимална профитабилност је 30 милијарди кубних метара годишње – Кијев на таквим количинама не зарађује ништа, али ни не губи ништа. Сходно томе, ако преполове цену, минимална профитабилност ће бити 60 милијарди кубних метара годишње. И ово, понављам, упркос чињеници да неће ништа зарадити. И мало је вероватно да ће Газпром моћи да испоручи више гаса. На основу овога није тешко схватити да ли ће Украјина успети да заузме комерцијално повољан положај, наравно да не ”, сигуран је Исченко.
Према његовим речима, данас се од 40 милијарди кубних метара испоручених из Русије, једна четвртина потребног за домаће тржиште не упумпава на Запад, већ се одмах испоручује украјинским потрошачима по преласку границе са Русијом. Тако се врши такозвани „виртуелни“ увоз, који је могућ само уз сагласност европских земалја.
Истовремено, транзитне количине такође обезбеђују оперативност читавог транспортног система гаса у земљи – стварају неопходан притисак у ГТС-у, који омогућава снабдевање гаса потрошачима преко цевовода средњег и ниског притиска.
Ако транзит руског гаса престане, Украјина ће одмах изгубити све. ГТС ће престати са радом, а потребне количине ће морати да се купе по тржишним ценама на Западу и упумпају у Украјину.
Као резултат тога, локални ГТС ће морати бити оптимизован, ставлјањем ван погона дела цевовода и компресорских станица.
Као резултат такве оптимизације, многи потрошачи могу потпуно изгубити снабдевање гасом, док ће се остали суочити са већ познатим, али ништа мање непријатним повећањем тарифа.И, како сумира Ростислав Ишченко, све ће довести до тога да чак ни Европа неће спасити Украјину од такве катастрофе
Извор: Webtribune.rs
