Позив САД Приштини да смести авганистанске избеглице на територији КиМ кршење је Резолуције 1244 СБ УН и Србија мора на томе да инсистира, тврде аналитичари.
Како пише „Политика“, Србија има разлога за бригу и опрез.
Аналитичари сматрају да је ситуација за опрез због одлука, пре свега, власти привремених институција у Приштини, али и власти у Албанији и Северној Македонији, да се одазову позиву САД да прихвате, како се каже, привремено збрињавање авганистанских избеглица, јер то потенцијално представља безбедносни ризик и за нашу земљу, али и за цео регион.
Део њих указује и да је позив САД Приштини да смести авганистанске избеглице на територији Косова директно кршење Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација и да наша власт мора на томе да инсистира.
Одмах по почетку хаоса у Авганистану САД су позвале, између осталих, Узбекистан и Таџикистан да прихвате авганистанске избеглице, људе који су сарађивали с Американцима и њиховим савезницима, али су ове земље то категорично одбиле. Турска је реаговала најавом изградње зида како би зауставила прилив избеглица. За разлику од њих, Приштина, Тирана и Скопље су, исто тако, брзо одговориле прихватањем позива. Још брже се огласила бивша америчка државна секретарка Мадлен Олбрајт, која је учинила све, укључујући и бомбардовање Србије, за косовску независност, захваливши се на „Твитеру“ „Албанији, Канади, Косову и Северној Македонији што су пружили уточиште авганистанским савезницима, женама и лидерима цивилног друштва, надам се и очекујем да ће и други следити овај пример“.
Саговорници „Политике“ наводе да не изненађују ни одлуке Приштине, Тиране и Скопља, ни захвалност Олбрајтове. Дипломата у пензији Зоран Миливојевић каже да су Албанија и Северна Македонија чланице НАТО-а и да је логично да прихвате позив САД, које у тим земљама имају јак утицај, а „шта тек рећи за Косово, где САД имају превасходни утицај“.
„Што се тиче доласка Авганистанаца, ради се о људима који нису везани за радикални исламизам, које западни центри моћи, пре свега Вашингтон, покушавају да спасу јер су били у служби њихових интереса, а да ли ће они, после неког времена, отићи у западне земље, друго је питање. Без обзира на то о каквим људима се ради, за регион је то демографски проблем, јер то свакако јача присуство и утицај исламског фактора на овим просторима. У сваком случају представља базу и инфраструктуру за јачање тог сегмента у региону, а уколико ти људи трајно остану, то може да утиче на демографску структуру и целу ситуацију на овим просторима. Важно је и како ће се ти људи понашати, у сваком случају, ово представља један нови безбедносни проблем с којим ће земље у региону морати да рачунају, јер после овога што се догађа у Авганистану можемо да очекујемо нови талас избеглица“, објаснио је он.
Дејан Милетић, председник Центра за проучавање глобализације, каже да одлука Албаније и Северне Македоније „да раширених руку прихвате људе из ризичног подручја, без озбиљног увида у целу ситуацију, говори о поданичком односу и одређеној неодговорности“.
„Што се тиче КиМ, долазак Авганистанаца је неприхватљив, то је неодговорно, али и кршење Резолуције 1244 СБ УН, што говори о проблематичном приступу међународном праву. Рекао бих да не видим како ће ти људи изаћи из Авганистана кад је тамо све затворено, не видим да је дошло до неке евакуације“, наводи Милетић.
На констатацију да прича о међународном праву и његовом кршењу, знамо из искуства, кад је реч о САД, нешто што њих апсолутно не дотиче, Милетић каже:
„Немамо ми ту илузије, али такав однос САД према Косову би даље усложњавао наше односе, а то може бити интерес САД. С моје тачке гледишта, долазак људи из Авганистана би усложнио проблеме на простору КиМ и донео погоршање безбедности у региону“.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да су, с једне стране, власти у Приштини одржавале добре односе с властима у Кабулу и са Американцима, па ће и примити људе из тог режима, а с друге стране, албански народ на КиМ је подржавао талибане, Ал Каиду и Исламску државу.
„Албанци су, као ниједан други народ, били заступљени у тим исламистичким организацијама. Ово говори о дубинском раскораку међу њима. Све то јесте опасност, али може да буде и добра прилика да пошаљемо свету поруку о учешћу Албанаца у тим екстремистичким организацијама, јер међу тим избеглицама ко зна колико ће бити инфилтрираних припадника разноразних исламистичких организацијама, који наводно беже од тих организација, улазе у Европу, а потом могу бити ћелије за њихово даље деловање“, навео је Анђелковић.
Историчар и публициста Срђа Трифковић сматра да неће бити великог броја авганистанских избеглица „јер талибани мање-више контролишу све граничне прелазе, ускоро ће и аеродром, а њима неће пасти на памет да међу избеглице пропусте можда и припаднике снага безбедности сада већ бившег режима, преводиоце и помоћно особље, који су помагали Американцима и њиховим савезницима“.
„У суштини, прозападњаци у Авганистану остављени су на цедилу, мање-више као и Вијетнамци у Сајгону 1975. године. Међутим, већ сама изражена намера САД да се располаже територијом Косова као сопственим феудом у супротности је с Резолуцијом 1244 СБ УН и са принципима међународног права. То Влади Србије даје додатни аргумент да захтева стриктно поштовање Резолуције 1244, која је за Србију алфа и омега очувања тапије на јужну покрајину. Дакле, мислим да су САД и само израженом намером да распоређују избеглице на Косову, без обзира на то да ли ће то бити остварено или не, учиниле себи медвеђу услугу и дали званичном Београду додатни аргумент за поштовање међународног права и за повратак косовског питања из Брисела у Савет безбедности Уједињених нација“, навео је Трифковић
Саговорници „Политике“ очекују додатне притиске на нашу земљу што се тиче питања Косова, али истичу да Србија мора да их издржи и да помогне свом народу у јужној покрајини.
Зоран Миливојевић каже да „Американци прибегавају сили кад не могу да реше неки проблем“.
„У мери у којој расте да Косово буде простор преко кога ће они решавати своје проблеме, као овај с Авганистаном, рашће и интерес САД за брже решавање косовског питања, имајући у виду да Косово слепо слуша. Са Авганистаном ће се заоштрити доста питања у централној Азији, нарочито односи с Русијом и Кином, биће тих проблема. Према томе, рашће притисак да се косовско питање реши брже у корист америчких интереса, значи признање по сваку цену и што је пре могуће. Није случајно што су Албанија, Северна Македонија и Приштина одмах прихватиле позив САД. Нама нема друге него да будемо још чвршће на својим позицијама и још енергичнији у заштити државних и националних интереса“, истакао је Миливојевић.
Драгомир Анђелковић каже да смо ми стално изложени притисцима, али „Америка је сада много мање моћна него што је била 2008. године, кад је Косово самопрогласило независност, а ако тада Србија није подлегла притисцима, не би смела ни данас, какви год били притисци“. Додаје и да „нема разлога за специјалну бригу што се тиче безбедности“, истичући: „Брига јесте основана, али и раније су се Албанци, који су се борили у екстремистичким исламским организацијама враћали на овај терен, ипак док Американци не притисну дугме и не изазову нови сукоб, њега неће бити. Могли су то дугме да притисну пре пет година, као што могу и сада, а наше је да се спремамо и да се боримо ако нас неко угрози. Ми не изазивамо сукобе, али Србија свакако има одговорност да прискочи у помоћ свом народу на КиМ, ако буде угрожен.“
Срђа Трифковић сматра да су САД својим поступком дале Србији аргумент за категорично одбијање даљих притисака, јер „очигледно је да се не нуди ништа“.
„Овако спектакуларни колапс позиције САД у Авганистану, које су грађене 20 година, укључујући и инвестиције у инфраструктуру и авганистанске снаге од 88 милијарди долара, за које се зна, може само да допринесе даљем урушавању америчког кредибилитета и чвршћој аргументацији за Владу Србије да апсолутно никакве притиске не прихвата“, навео је он
Извор: Политика
