Најмоћнија жена Европе, а за многе и света, Ангела Меркел, ове јесени одлази са места канцелара Немачке.
На чело Хришћанско-демократске уније већ је изабран Армин Лашет, а следећи немачки савезни канцелар могао би да буде он или Олаф Шолц.
Колико је важна била епоха Меркелове у политици, да ли ће Европска унија опстати после ње и шта је учинила за Србију?
Од Немачке направила економску и политичку силу у ЕУ
Истраживач Института за европске студије из Београда Милан Игрутиновић, каже за Б92.нет да је Ангела Меркел успевала да своју странку одржи на десном центру политичког спектра и као центар сваке комбинације останка на власти.
„Показала је флексибилност у том послу, кокетирала и са десницом и са левицом, без идеолошке ригидности. Истовремено, имала је и среће да је Немачка почетком 2000-их ушла у своје реформе због којих је „спремно“ дочекала економску кризу од 2008. и током које је наредне деценије могла да постане јасно доминантна економска и (нешто мање) политичка сила у ЕУ“, оцењује он.
Како напомиње, остаје то да та снага није преточена у снагу саме Уније, да није било слуха за шире економске проблеме ЕУ.
16 година на функцији немачког канцелара
У странку је ушла 1990, а већ 1991. је постала министарка за жене и омладину у влади канцелара Хелмута Кола. Затим је била министарка за заштиту животне средине.
Од 18. септембра 2005. године је, са 35,3% гласова, постала немачки канцелар. Први пут у историји Немачке је то место заузела жена.
Сачувала странку
Највећи успрех Ангеле Меркел на унутрашњем плану је то што је сачувала странку од ерозије током деценије економске кризе, оцењује Игрутиновић.
„То не би било нужно лоше али би отворило нове дилеме у немачком друштву и питање је какви би исходи тих процеса били“, каже он.
Међутим, по питању међународног плана, сматра да Меркелова није имала запажених успеха.
„Углавном је била дефанзивна а сама Немачка не превише утицајна у најкрупнијим кризним тренуцима (Украјина/Русија)“, напомиње Игрутиновић.
Отворила врата избеглицама
„Вероватно ће остати упамћена по изјави „Wir schaffen das“ („ми то можемо“) у лето/јесен 2015. када су десетина хиљада избеглица пролазиле кроз Европу на путу до, између осталих земаља и, Немачке“, каже Игрутиновић.
Према његовим речима, тиме је практично отворила врата избеглицама, отварајући нове проблеме у унутрашњем функционисању Уније и шенгенског система.
На питање да ли ће њен наследник на месту канцелара моћи да се носи са проблемом избеглица Игрутиновић напомиње да су основни елементи политике према избеглицама већ постављени.
„Било да се ради о њиховом прихвату и интеграцији или о контроли рута на Медитерану. Немачка је била главни мотор договора са Турском око механизма задржавања избеглица на Источном Медитерану, почела је да све више помаже Француској у војним мисијама у Сахелу у Африци“, оцењује он.
Како напомиње, није изгледно да ће ново руководство ЦДУ правити велике заокрете у кратком року.
„На дуги рок ће то питање свакако остати отворено, у смислу да ће логика демографских трендова правити притисак на политичке поретке у ЕУ и самој Немачкој“, наводи Игрутиновић.
За Србију постала значајна због сукоба с Хрватском
У интервјуу немачком Билду, председник Србије Александар Вучић напоменуо је да је канцеларка Ангела Меркел спасила Балкан и сачувала мир.
Како оцењује Јакшић, Вучић је тиме указао на сукоб због миграната који се десио током таласа њиховог прилива.
„Она је успела да задиви Србију и Вучића током царинског и пасошког сукоба са Хрватском, када се заложила за Србију. Ја то тумачим као стварање кредибилитета Немачке да би се завршио посао, на једини начин на који то хоће Немачка, Америка и Француска, а то сада све више испливава на површину“, каже Јакишић указујући на проблем Косова и Метохије.
Западни Балкан – раст економског утицаја
Игрутоновић за Б92.нет каже да је Немачка задржала своје директно интересовање за Западни Балкан водећи политику на неколико колосека.
„Један је декларативно залагање за наставак процеса евроинтеграција али без видљивог учинка и помака на том пољу“, наводи он.
Како оцењује, други је раст економског утицаја, било као земље која усисава радну снагу из Србије и уопште са Балкана.
„Било да путем инвестиција овде отвара нова радна места и ствара нове вредности“, казао је Игрутоновић.
Спољнополитички коментатор Бошко Јакшић каже за Б92.нет да је економски део сарадње Србије и Немачке одличан.
„Немачка је прагматска земља која уводи санкције Русији и пооштрава их када јој то одговара, као сада у случају Алексеја Наваљног, али истовремено не одустаје од градње Северног тока 2“, напомиње Јакшић.
Решење Косова и Метохије – недосањани сан Ангеле Меркел
Говорећи о проблему Косова и Метохије, Игрутоновић напомиње да Немачка нема превише интереса за опције које не укључују признање независности Косова од стране Београда.
„Не треба очекивати да ће бити више слуха за нека „креативна“ решења која би дошла одавде“, напомиње он.
Према речима Јакшића, Меркелова је успевала да све ове године избегне да каже да је Немачка заинтересована за решење питања Косова и Метохије само уз међусобно признање, те да су то углавном саопштавали њени сарадници.
„Дошли смо до тога да се тренутак истине приближава, видели смо да је Џо Бајден у свом првом разговору са канцеларком споменуо Косово, што је некима деловало као изненађење. Мени се чини да то није превелико изненађење, имајући у виду да је Бајден и са Џонсоном помњао Западни Балкан. То су све индиције да Вашингтон жели да проблеме у региону реше што је могуће брже“, напомиње он.
На питање да ли ће проблем Косова и Метохије бити могуће решити до краја мандата канцеларке Меркел, Јакшић каже не.
„Ангела Меркел ће се повући са власти недосањаног сна да је решила косовски проблем“, оцењује Јакшић.
Извор: Б92
