Вељко Беливук (35), звани Веља Невоља, није убијао само у Србији, већ и у Црној Гори.
Ово је на саслушању открио бивши Беливуков „војник“, а сада сведок сарадник Бојан Хрватин, преноси Информер.
Према Бојановим речима, Веља Невоља је у октобру 2020, приликом заробљавања „шкаљарца“ Милана Р., званог Миле Капетан, у „штек кући“ у Црној Гори, ликвидирао једног човека који се тамо затекао с Капетаном. Касније је Милан Р. послужио Беливуку и Марку Миљковићу Месару да увуку у клопку још најмање две жртве њихове злогласне банде – Лазара Вукићевића и Александра Шарца!
Сви на Скају
Према исказу Бојана Хрватина, који је дао 18. јула у СБПОК, сва комуникација између чланова банде Беливук – Миљковић ишла је преко криптоване апликације Скај, на којој су сви имали шифрована имена. Преко те апликације Веља Невоља и Месар су комуницирали са шефовима „кавачког клана“ у Црној Гори, али су се њом користили и чланови супротстављеног „шкаљарског клана“. То су Беливук и Миљковић искористили, па су преко лажних налога на Скају глумили „шкаљарце“, шпијунирали их и откривали њихове планове.
– Знали смо да нас Шарац и његови људи прате и сумњали смо да је у то укључен и Лазар Вукићевић… То смо све открили из преписки на Скају, пошто је нека особа са кодним именом Посејдон извештавала Вукићевића о нашем кретању. Тада смо одлучили да „радимо“ и Вукићевића и Шарца и да сазнамо што више о њиховом кретању – казао је Хрватин у СБПОК.
Како је додао, Беливук и Миљковић су у препискама које су водили „шкаљарци“ увидели да извесни Капетан из Црне Горе води „послове“ око убистава за ову банду, али и финансира Вукићевића и Шарца.
– Беливук и Миљковић су схватили да Капетан ради о глави и њима и њиховим сарадницима. Зато су Веља, Марко и још један њихов пријатељ, чији је надимак на Скају био Хел, не знам му име, почетком октобра отишли у Црну Гору да преко особе која је радила и за „шкаљаре“ и за „каваче“, а заправо је био „кавчанин“, пронађу Капетана. Тамо, у Црној Гори, открили су „штек“ кућу Капетана, и отишли су да га ухапсе, како би преко њега могли да навуку остале „шкаљаре“, пре свега Шарца и Вукићевића. Када су Веља, Марко и Хел упали у ту „штек кућу“, колико ја знам, Беливук је убио једног „шкаљара“, а Капетан је заробљен – открио је Хрватин.
После заробљавања Капетана, Марко Миљковић му је отео телефон и преко Скаја је почео да комуницира са „шкаљарцима“. Веља Невоља се тада сликао везан за радијатор, а Миљковић је, преко Капетановог телефона, слао поруке Вукићевићу и Шарцу, позивајући их да дођу и убију „вепра“, како су противници звали Беливука. У међувремену, Миљковић је Капетану показивао искасапљена тела људи који су раније убијени у Беливуковој „кући страве“ у Ритопеку и улио му страх у кости. Капетан је пристао да сарађује, а заузврат је молио да не буде мучен и касапљен, већ да му пресуде брзо, хицем у потиљак.
Убрзо затим, Вукићевић је намамљен у кућу у Ритопеку, где је свирепо мучен и убијен, а тело му је искасапљено, самлевено у машини за млевење и бачено у Дунав, у чему је, по сопственом признању, учествовао и Хрватин.
Шарац најпре није насео на превару, али је зато неколико дана касније, 17. октобра 2020, изрешетан у мафијашкој сачекуши у насељу Белвил на Новом Београду.
Чудна подударност
Хрватин, иначе, није знао идентитет „шкаљарца“ који је убијен приликом заробљавања Капетана у „штек кући“ у Црној Гори. Међутим, стицајем околности, убрзо после његовог сведочења, црногорска полиција је пре десетак дана у шуми у околини Ловћена открила кости „шкаљарца“ Николе Станишића, за кога постоје оперативна сазнања да су га убили чланови „кавачког клана“, на челу са Слободаном Кашћеланом и Радојем Звицером. Станишић је, према сазнањима црногорске полиције, после убиства однет на једно шумовито брдо и тамо је леш спржен киселином. Николи се губи сваки траг још у августу прошле године и за сада нема потврде да је он био „шкаљарац“ убијен у Капетановој кући.
Подсетимо, Николин отац је Радослав Станишић, звани Рака Дилинџер, који је био кум Жељка Ражнатовића Аркана. Рака Дилинџер је убијен 1997. испред хотела „Могрен“ у Будви, а Аркан је ликвидиран 2000. у тадашњем хотелу „Интерконтинентал“ у Београду.
Извор: Курир.рс/Информер
