Некажњивост злочина почињених током и након операције Олуја допринела је дискредитовању међународног кривичног права, оценио је данас Карлос Бранко, португалски генерал мајор у ауторском тексту за угледни лисабонски дневник Даирио де Нотисијас
– Нико не може рећи да није знао шта се дешава. Догађаје је пратио и надзирао врх војних посматрача УН и војних посматрача Европске заједнице. Иако су информације и извештаји стизали до највиших нивоа мало тога је било учињено како би се обуздао импулс хрватске владе – указује Карлос Бранко, који се од 1994. до 1996. године налазио на стратешки важном положају заменика шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ.
Он тврди да су међународни напори да се заустави кршење људских права били страховито стидљиви и закључује да не само да су светски политички лидери били „саучесници у убиству због чутања и одсуства изјава“, већ су неки изузетно утицајни политички актери из међународне заједнице прећутно подржавали поступке хрватске државе.
– Упркос доказима који су били ван сваке сумње, починиоци ових злочина, између осталих и генерали Готовина и Маркач, једногласно су првостепено осуђени, редом на 24 односно 18 година затвора. Упркос чињеници да су две пресуде засноване на истим чињеницама и на истом закону, постојала је необична индивидуалност у закључивању и одлучивању судија различитих инстанци који су током судског поступка долазили до дијаметрално супротних закључака о кључним питањима суђења и то онда када су чињенице потврђене у првостепеним пресудама. Тако су генерали Готовина и Маркач у другостепеном поступку били ослобођени – подсећа португалски генерал.
Операцијом Олуја хрватске војске против српских снага у Крајини која је започела 4. августа 1995. године покренути су одлазак 250 хиљада Срба из Хрватске и ликвидација око 2.500 беспомоћних цивила српске националности, подсећа Бранко.
– Убијали су оне који нису успели или нису могли да побегну због поодмаклих година, пљачкали су, спаљивали куће, уништавали усеве и све то уз подршку са највиших нивоа хрватске државе. Живот у Крајини постао је пакао за оне који нису могли да побегну. Гробље на отвореном. Све то се догађало испред очију пасивне међународне заједнице – сведочи Карлсо Бранко.
Учешће хрватске полиције и војске у овим активностима значило је да акција не само да је била допуштена већ је била и организована с циљем да се демолирају напуштене српске куће и онемогући повратак Срба у Хрватску, односно да се, како то каже португалски генерал, „систематски елиминише цела етничка група“.
Бутално етничко чишћење у Хрватској 1995. године упућују на поновно разматрање хипотезе о геноциду с обзиром на неселективна погубљења по кратком поступку и доказе о убиствима великих размера над беспомоћним цивилима, поручује генерал Бранко.
Међународни кривични суд ипак није разматрао геноцид над Србима из Хрватске, али се сложио да су у операцији Олуја почињени злочини и потврдио је наводе о етничком чишћењу.
Међутим, као да се ништа није догодило, многи команданти јединица одговорни за зверства и почињене злочине наставили су своју војну и политичку каријеру у Хрватској и након рата и заузимали високе положаје у држави као министри, посланици, градоначелници.
Португалски генерал сматра да је вето Савета Европе у мају 1996. године, који је одложио чланство Хрватске у тој организацији за шест месеци, био „ништа друго до фарса коју чине они са грижом савести, упркос својој помирљивој реторици о људским правима“ и оцењује да је неприхватљиво управљати међународном политиком са два критеријума: снисходљивост за пријатеље, а закон за остале.
Злочин почињени током и након Олује подсећају на догађаје из Другог светског рата у којима је српски живаљ у Хрватској, који је пре рата чинио око 61 одсто становништва, десеткован од стране нациста такозване Независне Државе Хрватске, каже португалски генерал и закључује:
– Туђман је успео да учини оно што фашистичка усташка држава НДХ није успела током Другог светског рата: да трајно протера српско становништво из Крајине. Ово брутално етничко чишћење упућује нас да поновно разматримо хипотезе о геноциду, с обзиром на неселективна погубљења по кратком поступку и доказе о убиствима великих размера над беспомоћним цивилима.
Извор: Танјуг
