Немачке занатске фирме суочавају се са значајним недостатком радника. Најтраженији су електро и водоинсталари, као и занатлије у аутомобилској и месној индустрији.
Лиса Риш на северу Баварске је током изградње куће морала безброј пута да телефонира и дуго да чека на мајсторе. И то упркос чињеници да је годину дана унапред започела планирање и координацију термина са различитим занатским фирмама.
„Понекад смо морали чекати дуже јер су све фирме које смо контактирали имале већ заказане термине и нису имале довољан број радника. Неке грађевинске захвате смо због тога морали сами обавити, а потом је изградња кренула мало брже“, каже она, преноси Дојче Веле.
„Радници су најважнији капитал“
Породица Риш није сама могла да инсталира соларни систем за производњу електричне енергије на кров своје куће. Због тога је ангажовала фирму БСХ-Енергие, која се, упркос чињеници да има150 запослених суочава са сталном трком с временом како би испоштовала уговорене послове:
„Наравно, трудимо се да испоштујемо све уговорене термине, али и да наши радници имају обећано слободно време“, каже генерални директор фирме Кристијан Гринберг. „То је један од разлога због којих ту и тамо морамо одбијати муштерије, јер су наши радници најважнији капитал и не можемо их израбљивати седам дана у седмици“, истиче он.
Гринбергова фирма спада у ред предузећа које су, према једној актуелној студији посебно погођене недостатком радника. То је пре свега евидентно у домену занатских занимања у производњи и грађевинарству.
Од 26 занатских занимања у којима посебно недостаје квалификованих радника, 17 је из ових бранши. Ту спадају, на пример, грађевинске електроинсталације, водоинсталације, грејање, климатизација. Али квалификовано особље се такође очајнички тражи у сектору прераде меса.
Велике регионалне разлике
Сједиште фирме БСХ-Енергие смештено је у једној од регија у Немачкој које су највише погођене недостатком квалификованих радника. Јер, према поменутој студији, посебно је на југу и југозападу Немачке, у Баварској и Баден Виртембергу евидентан недостатак особља.
Тако немачка Агенција за запошљавање у Ансзбаху, Швајнфурту и Вирцбургу међу незапосленима није успела да нађе одговарајуће раднике за више од 70 посто непопуњених радних места. Мање погођена су градска подручја Северне Рајне-Вестфалије, попут Келна и Рурске области, преноси Дојче Веле.
Да би се отклонио недостатак квалификованих радника у занатским занимањима потребан је подмладак. Но, упркос постојању бројних школских установа широм Немачке, релативно мали број ученика се одлучује за занатско образовање.
„Потребно нам је пуно младих за стучну обуку у разним занатима“, каже Франц Ксавер Петерандерл, председник Баварске занатске. „У Баварској број ученика у занатским струкама опада за око пет посто годишње; у целој земљи је тај негативни тренд делимично још израженији.“
Тако је током 2020. у Немачкој склопљено укупно 129.459 нових уговора за стручну обуку у претежно занатским браншама, што је у односу претходну годину мање за око 10.000. То пад за око седам посто, преноси Дојче Веле.
Млади радије студирају
Према мишљењу председника Занатске коморе узрок непривлачности занатског занимања је недостатак информација о могућностима које нуди бављење занатом.
„Овде се обучене занатлије могу развијати и заузети чак руководеће позиције. Многи млади људи имају погрешне предстве о могућностима зараде занатлија“, каже Петерандерл.
Млади се након завршеног школовања радије одлучују за студирање него за стручну обуку у неком занату. „Установили смо да око 30 посто младих који се одлуче за студирање напусте универзитет без дипломе. Те младе људе желимо међу занатлијама.“
Извор: Блиц
