КИПАРСКИ проблем је највећа кочница за Грчку да призна независност Косова, оцењује оријенталиста и бивши амбасадор Србије у Турској Дарко Танасковић и изражава сумњу да би та земља ускоро могла да донесе одлуку о признању, као и да би обједињавање Кипра могло да буде компензација за признање лажне косовске независности од стране Грчке.
Танасковић каже да је Грчка под јаким притисцима САД да призна тзв. Косово и да би од пет држава ЕУ, које не признају тзв. Косово, могла да се сматра „најслабијом кариком“, иако, како каже, уз Шпанију, има најјаче разлоге да не призна тзв. Косово.
– Грчка је на раскршћу, али мислим да је још увек ближе томе да не учини тај коначни корак – каже Танасковић и указује на последњу изјаву грчког премијера Киријакоса Мицотакиса да Грчка не мења свој став у вези са признавањем самопрокламоване независности Косова.
Међутим, како примећује, последњих година спекулације, али и конкретни потези грчких власти указују на извесно приближавање Атине и власти у Приштини, а посебну пажњу привукло је недавно подизање статуса Канцеларије тзв. Косова у Атини из економске у канцеларију која обавља и политичке послове.
Подсећа и да је бивши грчки министар спољних послова Никос Коцијас био отворени заговорник признања тзв. Косова и да је често одлазио у Приштину, али да су се остали чланови владе, поједини и под претњом рушења владе, супротстављали тим идејама.
Танасковић наводи да се у Србији недовољно зна и о одређеним блиским, историјским везама Грчке са албанским народом, а о томе у својој књизи пише актуелни амбасадор Србије у Грчкој Душан Спасојевић.
– Између албанског и грчког елемента, кроз целу новију историју Грчке постоји извесна, врло занимљива спрега која је контроверзна, истовремено и конфликтна, али не увек. На плану чак и националног опредељења значајних личности из грчке историје, поједини православни Албанци су играли значајну улогу – каже Тансковић.
Спекулацијама о евентуалној спремности да Атине да призна тзв. Косово, доприноси то што је, наводи Танасковић, Грчка под јаким притиском САД, пре свега, због своје лоше економске ситуације, али и неповерења Грчке према Турској, иако су обе у НАТО савезу.
– Грчка не верује Турској и цео одбрамбени систем Грчке је оријентисан тако да се очекује неки напад са истока, од Турске која се, с друге стране, понаша тако да не отклања у потпуности такве стрепње. А САД се ту појављују као главни гарант и заштитници безбедности Грчке – наводи бивши дипломата и додаје да све то доприноси „рањивости“ Атине и спремности да евентуално учини корак ка признању лажне независности Косова.
Међутим, после најаве председника Турске Реџепа Ердоган о појачаном ангажману те земље у лобирању за признавање тзв. Косова заједно са САД, уследило је, каже Танасковић, „ретерирање“ са грчке стране и додаје да би признање тзв. Косова значило приближавање идеји да се на подељеном Кипру успоставе две независне државе за шта се, додаје, Ердоган отворено залаже.
– То је за Грчку апсолутно неприхватљиво. Сумњам да би то одобрила и Грчка православна црква, која је још увек јак чинилац у животу Грчке, али и грчки народ сигурно то не би прихватио са задовољством – сматра Танасковић.
Он, такође, сматра и да обједињавање Кипра, што би према оценама појединих аналитичара, Грчка могла да тражи као компензацију за признање тзв. Косова, не долази у обзир и да о томе не може бити компромиса, а као један од кључних разлога за то наводи то што Турска не би пристала на демилитаризацију северног дела Кипра.
– Треба бити веома наиван и претпоставити да би Турска, у оквиру било каквог споразума, била спремна да повуче своје војне трупе са Кипра. Напротив, Ердоган почиње и то све отвореније да помиње решење о двема државама на Кипру. Дакле, обједињавање није на видику као могућност било какве компензације за извесно признавање (тзв.) Косова – уверен је Танасковић.
На питање да ли очекује да Приштина појача кампању за признавање тзв. Косова будући да у септембру истиче једногодишњи мораторијум на лобирање за признање самопрокламоване косовске независности у оквиру Вашингтонског споразума, Танасковић каже да тај споразум нису поштовали ни Приштина, ни њени страни покровитељи, те да не сумња да ће од јесени појачати кампању.
– Септембар није толико битан, али јесен јесте и донеће одређену динамику у овом смислу. Сигурно је и да Србија мора да буде спремна за тренутак у септембру када ће одређене ствари постати јавне и много очигледније- наводи Танасковић.
Извор: Танјуг
