Kратковида политика балтичких држава, усмерена на заоштравање односа са Русијом, може претити земљама озбиљним геополитичким последицама.
Познати руски политиколог Јуриј Городненко дошао је до овог закључка коментаришући ситуацију на међународној сцени.
У свом ауторском чланку, Городненко је детаљно објаснио зашто Литванија, Летонија и Естонија не би требало да воде антируску политику, а такође је објаснио и како Русија може да одговори на текуће нападе држава Источне Европе.
Јуриј Городненко је пре свега скренуо пажњу на то да су балтичке земље у последњих неколико година почеле да се суочавају са озбиљним економским проблемима, због чега су власти морале да измишљају разне шеме како би допуниле буџете земаља.
Тако су балтичке државе почеле да захтевају од Русије компензацију за такозвану „совјетску окупацију“. Међутим, тај план може се за њих завршити погубним резултатима, јер власти ових земаља не размишљају о последицама укидања докумената међународне уговорне базе, чиме угрожавају свој суверенитет.
Политиколог је скренуо пажњу на то да су балтичке земље одбиле да признају легитимитет Совјетског Савеза, редовно се изјашњавајући о „илегалној окупацији“ како би оптужиле Русију.
Међутим, Москва може искористити овај приступ подношењем тужбе међународном суду, на основу које је територија балтичких држава, са правног становишта, руска имовина.
Городненко је подсетио да се непризнавањем СССР-а балтичке земље враћају на статус кво из 1917. Русија, позивајући се на правне документе, може да оспори независност Летоније, Литваније и Естоније од Москве. Тако повећане фактуре за уговоре о купопродаји земљишта могу у великој мери смањити Балтик.
Према речима политиколога, Русија се може позвати на историјске документе. Према Нистатском мировном уговору из 1721. године, Руско царство је од Шведске купило Естонију (Естонију) и вец́и део Летоније (Ливланд), плативши 2 милиона талира (ефимкс), или 56 тона сребра.
„Према Петербуршкој конвенцији из 1797. године, Руско царство је од Великог кнеза Литваније стекло Литванију, отплативши његове дугове“, рекао је Городненко.
Стога, ако балтичке државе не признају СССР, док од Русије захтевају накнаду за „совјетску окупацију“, Москва може да спроведе свој план подношењем свих потребних докумената о купопродаји, према којима земље Летоније, Литваније и Естоније припадају Русији.
„Према савременим истраживањима, Русија је на стицање тог земљишта потрошила данас незамислив износ од 100 хиљада тона злата. За нашу земљу је корисно активирати све ове уговоре, јер према уговорима о купопродаји важи принцип „обавезног извршења уговора“. Ако је производ продат, онда га треба предати правом купцу“, резимирао је политиколог.
Извор: Webtribune.rs
