Запад са једне и Русија и Кина са друге стране отворили су нови политички фронт на Балкану — у Босни и Херцеговини. Ипак, тешко да ће он бити у главном фокусу њихових размирица.
Свакако, седница Савета безбедности УН поводом руско-кинеске резолуције о високом представнику у БиХ показатељ је промене односа моћи у међународном систему.
Овако седницу Савета безбедности УН (СБ УН) на којој се, на предлог Русије и Кине, гласало о резолуцији која би ограничила мандат високог представника у БиХ, оцењује Жељко Будимир, професор међународних односа на Факултету политичких наука у Бања Луци.
Предложена резолуција којом би се мандат високог представника ограничио на годину дана, до 31. јула наредне године, након чега би његова канцеларија (ОХР) била затворена, није усвојена.
Ипак, руски представник у СБ Дмитриј Пољански нагласио је да то што резолуција није усвојена, не значи да је кандидат за високог представника, немачки политичар Кристијан Шмит, изабран на ту функцију. Место остаје упражњено, категорично је устврдио.
Запад против Русије и Кине и у БиХ
Према Будимировим речима, постојање великих сила које другим очима гледају на будућност БиХ, у односу на погледе Вашингтона и Брисела, није велика новост. Велика новост је укључивање Кине, мада ни то не треба много да чуди, додаје наш саговорник.
„Кина је присутна на простору југоисточне Европе кроз инвестиције и друге економске активности, па и у БиХ. С друге стране, имали смо доста активности против кинеских интереса и из Сарајева. Немојте заборавити да је министарка спољних послова БиХ Бисера Турковић пре извесног времена, пратећи Вашингтон, осудила стање људских права у Кини. Кина показује и да је велика сила, јер једна од првих назнака да сте велика сила је да имате интересе не само у својој регији, него на простору читавог света“, истиче Будимир.
Наступ Пекинга превазилази границе Балкана
За професора Милоша Шолају појава великих сила као активних играча имаће утицаја на унутрашњу политичку слику БиХ. Он очекује да се у игру поред Русије, Кине и САД активније укључи и ЕУ, на чији је захтев својевремено и уведена функција високог представника.
Наступ Кине он оцењује као намеру ове земље да узме учешће у политичким биткама које превазилазе регион Балкана. Због свега тога, према Шолајиним речима, биће занимљиво посматрати како ће се односи међу великим силама одвијати – посебно око налажења правног основа за затварање ОХР јер, како наш саговорник каже, многе ствари поводом тога нису јасне.
„Савет за имплементацију мира, чија је и сама улога не само спорна, него на неки начин и неизвесна, усвојио је пет циљева и два услова, док је с друге стране, концепт који заговарају Кина и Русија сасвим другачији. Тако да ће бити занимљиво посматрати како ће се та два концепта спроводити, ко ће их спроводити и да ли ће конвергирати у неком тренутку“, сматра Шолаја.
Иако је, судеи по изјавама званичника, како иностраних, тако и из Републике Српске, судбина Кристијана Шмита на челу ОХР-а неизвесна, Шолаја и Будимир ипак сматрају да ће он доћи у БиХ.
Шмит долази — али на годину дана
Његово ће именовање, по Шолајиним речима, бити плод компромиса. Прећутни консензус о његовом именовању наговештава то што у СБ УН није потврдио његов избор, али он није ни стављен на гласање — то показује да ће његово постојање бити толерисано макар на годину дана, на колико је руско-кинеска резолуција орочила његов мандат.
За нашег саговорника посебно интересантно питање је како ће се према њему поставити званичници Републике Српске који су се успротивили не Шмиту, него ОХР-у као институцији.
Будимир напомиње да је Република Српска развила институционалне механизме супротстављања одлукама високог представника, као што је одбијање објављивања одлука високог представника у Службеном гласнику РС.
„За сада, може се видети да је власт у РС врло одлучна да се противи одлукама високог представника путем наметања, тако да не сумњам да ће власт у РС и српски представници у заједничким институцијама да спрече наметање одлука високог представника. Да ли је то могуће? Видели смо да је Инцко био паралисан, не због тога што није желео да намеће одлуке и да примењује Бонска овлашћења, него је знао да то води ка политичкој нестабилности у БиХ. С друге стране, РС је политичко-територијална јединица са карактеристикама озбиљне државе, која може да спречи било какво наметање одлука“, каже Будимир.
Према Шолајином мишљењу, биће тешко одупрети се свему што носи функција високог представника — међутим, прво би требало видети коју ће политичку методологију и стил применити нови шеф ОХР-а.
„Чињеница је да иза њега стоји Немачка која је јако заинтересована, најутицајнија и најмоћнија у ЕУ. Иако није чланица СБ, Немачка је била чланица Контакт групе и учествовала је у свим активностима које се тичу постјугословенске ситуације. Према томе, он ће имати сасвим други политички капацитет самом чињеницом одакле и са које позиције долази. У том ће погледу, сасвим сигурно, имати већу политичку моћ него што је имао Инцко“, сматра Шолаја.
Санкције немају ефекта
Притисци да се високи представник прихвати, према Будимировом мишљењу, неће дати резултате, што је већ видљиво, јер санкције које су наметнуте политичким представницима српског народа немају ефекта.
„Мислим да високи представник долази и да ће бити спреман да недемократским методама, кроз неправно насиље примени гомилу мера. Али, ако Република Српска остане на позицијама на којима се сада налази, уз политичко јединство државног врха, мислим да можемо да се одупремо притисцима, посебно зато што нико не може да вам наметне оно што нећете да спроведете“, закључује Будимир.
Извор: rs.sputniknews.com
