САД и Немачка су постигле договор око контроверзног Северног тока 2. За њега обе стране кажу да ће зауставити Русију да користи пројекат као политичку полугу над својим европским савезницима.
Међутим, њихов договор је многе државе оставио незадовољним.
Готово комплетиран нови цевовод имаће капацитет да спроведе 55 милијарди кубних метара гаса годишње у Европу испод Балтичког мора и удвостручиће извоз руског гаса у Немачку.
Споразум је постигнут након састанка америчког председника Џоа Бајдена и немачке канцеларке Ангеле Меркел.
Договор је наишао је на жесток отпор пре свега Украјине, која годишње губи око 3 милијарде долара као накнаду за транзит гаса, али и земаља ЕУ – Пољске, Литваније, Естоније и Летоније.
Амерички председник Џо Бајден је у кампањи говорио како ће напорно радити на сузбијању опасности које произлазе из “лажне политике Кремља”. У то време “Северни ток 2” је називао “лошим послом”, а државни секретар Ентони Блинкен обећао је у потврдном сведочењу пред Одбором за спољне односе Сената да ће радити на заустављању пројекта.
Међутим, изгледа да се Бајден предомислио.
Пролетос је Бајденова администрација одлучила да се повинује захтевима Берлина и преда Москви геополитичко оружје одричући се санкција које су претходно наметнуте подружници Гаспрома која води пројекат и њеном извршном директору Матијасу Варнигу, бившем агенту Штазија и Путиновом пријатељу. Ово је отворило врата завршетку пројекта, пише “Тхе Хилл”.
Администрација је од фебруара покушавала да постигне договор са Берлином како би надокнадила штету коју би завршетак пројекта донео Украјини и другим земљама источне Европе. Пет месеци касније, постигнут је договор. У замену за дозволу Москви да заобиђе Источну Европу снабдевањем гасом, САД и Немачка обезбедиле би неки облик улагања у украјински енергетски сектор.
У међувремену, укидање санкција уствари је оснажило лоше понашање Кремља.
Гаспром је смањио испоруке гаса у Европу како је тражња расла.
Путин је јавно рекао да ће Гаспром послати више гаса преко Украјине само ако се Кијев буде понашао како треба.
Руски председник је такође написао и наводну историјску анализу која тврди да су Руси и Украјинци (и Белоруси) један народ, а да Украјина може да уживи сигурну и мирну будућност само у блиској сарадњи са Русијом.
Најављујући споразум, америчка званичница Викторија Нуланд рекла је новинарима да Северни ток 2 остаје “лош гасовод”, али је додала да споразум „предвиђа санкције Москви ако покуша да уцењује Украјину”, која је упозорила да “цевовод угрожава њену безбедност”, пише ББЦ.
Циљ споразума је да “ублажи страх од европске зависности од руске енергије”.
Украјина се борила са сепаратистима које подржавају Русија од 2014. године, док је Москва исте године анектирала и полуострво Крим од Украјине. Почетком априла ове године гомилање руских трупа на њеној граници са Украјином изазвало је бојазан да Москва спрема још један напад на свог суседа.
Према условима споразума, САД и Немачка обавезале су се да ће Русији наметнути трошкове како би је спречиле да цевовод користи као политичко оружје.
“Ако Русија покуша да користи енергију као оружје или почини даља агресивна дела против Украјине, Немачка ће предузети мере на националном нивоу и залагати се за делотворне мере на европском нивоу, укључујући санкције, како би ограничила руске извозне могућности у Европу у енергетском сектору”, додаје се у саопштењу.
Међутим, неки “критичари кажу да договор не иде довољно далеко”, наводи Скај Њуз. Пољска се придружила Украјини у противљењу пројекту за који тврди да “угрожава безбедност централне и источне Европе”, наводи ББЦ.
Украјина је “захтевала формалне разговоре са Бриселом и Берлином о цевоводу”, извештава Политико.
Украјински и пољски министри спољних послова објавили су заједничку изјаву.
“Одлука о изградњи Северног тока 2, која је усвојена 2015. године неколико месеци након инвазије Русије и незаконске анексије украјинске територије, створила је политичку, безбедносну, као и кризу поверења у Европи. Тренутно се ова криза погоршава одбијањем покушаја да се заустави пуштање гасовода. Таква одлука створила је додатне политичке, војне и енергетске претње за Украјину и централну Европу уопште. Истовремено, она повећава могућности Русије да деструктивно утиче на безбедносну ситуацију у Европи и продубљује разлике између држава чланица НАТО-а и ЕУ. Сваки веродостојан покушај поновног успостављања равнотеже безбедности у региону мора узети у обзир могуће негативне ризике у три области: политичкој, војној и енергетској. Ти би покушаји морали да буду демократски, да у фази уговарања споразума предвиде преговоре са владама земаља које су највише погођене негативним последицама Северног тока 2”, навели су Дмитриј Кулеба и Збигњев Рау.
Нажалост, како су рекли, “актуелни предлози који се формирају за попуњавање безбедносне празнине не могу се сматрати довољним за ефикасну минимализацију претњи које представља Северни ток 2”.
“Позивамо САД и Немачку да адекватно одговоре на безбедносну кризу у нашем региону, од које једино Русија има користи. Украјина и Пољска ће радити заједно са својим савезницима и партнерима против покретања Северног потока 2, све док не буду развијена решења за превазилажење безбедносне кризе, подршку земљама у њиховим тежњама да постану чланице западних демократских институција, минимализацију претња по мир и енергетску безбедност”, навели су они.
Иако су се Немачка и САД обавезале да ће Украјина добијати одређену накнаду, питање је да ли ће то надоместити око 3 милијарде долара које је добијала као накнаду за транзит гаса.
Договор такође ствара главобољу Џоу Бајдену, који је оптужен за уручење “поклона” Кремљу и “активно помагање Путину у изградњи његовог гасовода”, каже британски Телеграф.
Портпарол америчког Стејт департмента је рекао да Бела кућа и даље сматра да је то “геополитички пројекат Кремља који има за циљ да прошири руски утицај на европске енергетске ресурсе и да заобиђе Украјину”.
Администрација и даље стоји иза изјаве да је то “лош посао за Немачку, лош посао за Украјину и Европу шире”.
Међутим, постигавши договор са Немачком и јасно стављајући до знања да санкције неће зауставити завршетак пројекта, Бајден је постао подложан критикама, пре свега републиканаца, да је извршио “тоталну предају Путину”.
“Ово ће бити генерацијска геополитичка победа за Путина и катастрофа за Сједињене Државе и наше савезнике. Деценијама од сада руски диктатори и даље ће убирати милијарде од Бајденовог поклона, а Европа ће и даље бити изложена руским енергетским уценама”, рекао је републикански конгресмен Тед Круз.
Бајден је добио критике и од демократа, па је сенаторка Џин Шахин упозорила да “још увек није уверена да овај споразум – или било који билатерални споразум – може у довољној мери да пружи гаранције нашим европским савезницима и умањи значајан економски утицај и безбедносне импликације завршетка овог гасовода”.
У међувремену је померен састанак украјинског и америчког председника који је требало да се одржи у јулу.
Бела кућа је у среду потврдила да ће то бити 30. август, у то време Конгрес неће заседати, што ће Володимиру Зеленском отежати одржавање састанака са савезницима у Конгресу или да окупи опозицију Северном току 2 у Вашингтону.
Кремљ је у среду рекао да су руски председник Владимир Путин и немачка канцеларка Ангела Меркел изразили задовољство скорим завршетком цевовода Северни ток 2 током телефонских разговора.
“Лидери су задовољни што се изградња Северног тока 2 ближи крају”, рекао је Кремљ у изјави након разговора.
Током телефонског позива, Путин је похвалио “посвећеност” Немачке пројекту, рекао је Кремљ, истичући да је он “чисто комерцијалан” и усмерен на јачање енергетске безбедности Немачке и Европске уније.
Извор: Блиц.рс
