Вашингтон, после две деценије, најмање 2.400 погинулих и трошка већег од 2.200 милијарди долара избегава да каже да САД из Авганистана одлазе као из Вијетнама – поражене
Последњи амерички и војници НАТО-а напустили су Баграм, а повлачење из ваздухопловне базе која је била центар операција у Авганистану симболично означава крај најдужег рата у америчкој историји.
„Ја сам четврти амерички председник који надгледа америчке трупе у Авганистану. Двојица републиканаца, двојица демократа. Нећу ту одговорност пренети петом”, изјавио је председник Џо Бајден у априлу, саопштавајући да ће се сви амерички (и НАТО) војници повући до 11. септембра.
Иако је председник рок за одлазак последњих трупа симболично поставио за датум двадесете годишњице Ал Каидиног напада на Америку, што је и био повод оружане интервенције, напуштање Баграма је потврда онога што су званичници у Белој кући и Пентагону годинама одбијали да чују:
Америка је после две деценије, најмање 2.400 погинулих и трошка већег од 2.200 милијарди долара изгубила рат. Вашингтон избегава да каже да САД из Авганистана одлазе као из Вијетнама – поражене.
Најопремљенија армија света претрпела је пораз у конфликту с војно инфериорним противником. Баш као и Британци у 19. и Совјети у 20. веку који су покушали да овладају огољеним просторима на стратешки важном правцу од централне Азије до Индијског океана. Талибани, исламски џихадисти који су пружали уточиште Осами бин Ладену и владали исламским емиратом Авганистан од деведесетих под најригиднијим клановима вере, на путу су победе.
Највећи део од око 7.000 припадника НАТО коалиције такође је напустио једно од најнеугоднијих бојишта света. Британци, Немци и Италијани саопштили су да је њихова мисија завршена. У земљи ће још неко време остати тек око 1.000 америчких војника који немају намеру да улазе у конфликт с надирућим талибанима.
Централна власт у Кабулу, која је изгубила поверење народа – ако га је икада и имала – једва успева да контролише главни град, док провинцијама војно оснажени талибани владају по нормама исламског емирата који су прогласили пре више од две деценије. Пад режима у Кабулу готово је известан, грађански рат је могућ – што су најчешћи аргументи критика упућених Бајдену да је одлука о повлачењу преурањена.
Базу Баграм, коју су изградиле совјетске окупационе снаге да би потом постала симбол америчке војне моћи, преузимају снаге владе у Кабулу, али је – упркос милијардама долара које су Американци уложили у њихово наоружавање и обуку – мала вероватноћа да ће је сачувати пред налетом талибана. Узалуд представник регуларне авганистанске армије уверава да ће база на стратешком путу од 40 километара удаљеног Кабула бити заштићена и коришћена за борбу против тероризма.
Узалуд и главнокомандујући америчких снага генерал Остин Скот Милер уверава авганистанског председника Ашрафа Ганија у наставак помоћи САД. Хиљаде Авганистанаца који су се ангажовали на страни кабулског режима сматрају да су издани и одбачени, и у страху очекују талибане.
Талибани су обуставили нападе на коалиционе снаге после споразума с Американцима из фебруара прошле године, када су се обавезали на прекид сарадње са разним џихадистичким групама. Никада, међутим, нису прекинули операције против владиних снага. Авганистанска национална армија губи вољу за борбом, а многи војници напуштају своје постаје јер више немају ваздушну подршку међународних снага.
Све изолованији председник Гани не само да је непопуларан већ није способан ни за рат, ни за мир. Директно је одговоран за успон талибана, а неспремношћу да дели власт угрозио је перспективе политичких преговора који би водили мирној расподели власти. Талибани се ослањају на војну силу и зашто би делили власт с партнерима Запада, коме не праштају бруталне нападе у којима су масовно гинули цивили?
Повлачење је пропраћено објашњењем да ће се појачати притисак на владу у Кабулу и на талибане да склопе трајан мир. Американци да притискају талибане? Нису успели ни стратешким бомбардерима Б-52, ни хеликоптерима и дроновима, а неко помишља да ће спречити њихово напредовање у времену када им победа над великом силом даје самопоуздање у преговорима са другим групама у земљи.
Иако су по слову споразума из Дохе талибани уверавали авганистанску владу и међународну заједницу да неће поново успостављати владавину исламског емирата, многи сматрају да се управо боре за обнову режима који се неће много разликовати од оног који се управљао стриктном применом шарије, исламског законодавства. Извештава се да су борбе у јуну однеле стотине живота, повећавајући авганистански биланс рата од 47.000 страдалих цивила и близу 70.000 војника. Авганистан из једног рата улази у други.
Американци нису остварили мисију. Осама бин Ладен јесте убијен, али бинладенизам је жив. Као и џихадисти Исламске државе који су у Авганистану нашли једну од сигурних кућа после напуштања Ирака и Сирије.
У Вашингтону, проблематично, тражећи оправдање за повлачење из „вечног рата”, тврде да је тероризам побеђен. Довољно да се потврди да је свака прича о промоцији демократије и људских права доживела фијаско као и у Ираку, који је нападнут две године после Авганистана. Две протраћене деценије.
Британски генерал лорд Данет подсећа да је интервенција не само имала намеру да победи терористе и талибане већ и да авганистанском народу представи избор „пристојног и мирног” живота.
„На крају, превагнула је сила талибанског оружја, а народу те земље ускраћена је шанса да бирају бољи начин живота”, написао је он у „Телеграфу”. „Трагично, али потонуће у хаос грађанског рата чини се веома могућим”, додао је.
„Ми смо победници”, изјављује један бивши талибански министар.
Извор: Политика.рс
