Др Ана Банко, вирусолошкиња, рекла је за РТС да не треба инститирати на трећој дози код свих грађана. Додаје да се не очекује да ће сви бити кандидати за ту трећу дозу и објашњава ко би могао да је прими.
Др Ана Банко је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, објаснила да, посматрано са научног аспекта, постоји неколико показатеља зашто би трећа доза вакцине против коронавируса била корисна.
Навела је да је показано да реакција на вакцину – стварање антитела које може да се измери – опада или се недовољно ствара у популацији људи преко 80 година, и то код оних који су примили РНК вакцину.
Неопходна трећа доза
„Показано је да код инактивисаних вакцина, нпр. код оних из Кине, Синофарм и Синовак, након шест месеци титер антитела пада испод граничних вредности које су они арбитрарно одредили, па то индиректно указује да ће бити трећа доза бити неопходна“, напоменула је др Ана Банко, доценткиња на Институту за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду.
Такође, додала је, показано је да се адекватан имунски одговор не ствара код имунокомпромитованих пацијената – оних који болују од неке аутоимуне болести, тумора, који су на имуносупресивној терапији.
„Последња студија Фајзера показала је да се трећа доза показала као ефикаснија, да само 40 одсто ових пацијената ствара антитела после друге дозе, а после треће, примљене 60 дана након треће дозе, чак 70 одсто. Они су можда најзачајнихији кандидати за примање треће дозе“, указала је др Ана Банко.
Када је реч о трећој дози векторских вакцина, као што су Астра-Зенека и спутњих, показало се да трећа доза диже ћелијски одговор, рекла је др Ана Банко.
Такође, наводи, показано је да грађани који су прележали корону, а онда вакцинисани, после вакцине имају дуже трајање имунитета, што то значи да је вакцина за њих била „бустер“.
Објашњава да за сада не постоји студија која је код исте популације мерила како би то трећа доза вакцине различитог произвођача постигла ефекат.
„Не треба инститирати на трећој дози код свих, и не очекујемо да ће сви бити кандидати за ту трећу дозу, али пажљивом стратегијом и дефинисањем кључних група ће се временом полако стварати кандидати“, објаснила је доценткиња на Институту за микробиологију и умонологију.
Др Ана Банко указала је да земље које имају највишу стопу имунизације – Израел, Велика Британија, САД – и даље немају довољно имунизованих да зауставе ширење вируса, али је један показатељ изузетно важан.
Стопа умрлих мирује
„Последњих дана Велика Британија бележи тренд опадања, после великог пика. Најзначајније јесте да, ако погледате графиконе званичних глобалних сајтова који прате заражавање, види се експоненцијални раст броја заражених код оних земаља са мало вакцинисаних, стопа умрлих расте много. А у земљама са много вакцинисаних, не расте стопа преминулих уз раст броја заражених“, указала је вирусолошкиња.
Када је реч о мотивацији младих да се вакцинишу, др Ана Банко навела је да постоји истраживање јавног мњења у Америци које показује да мотивација путем друштвених мрежа није на првом месту.
„Међу првим местима јесте едукација, довољна информасаност, и познавање вакцинисаних, па чак и познавање оних који су преминули од ковида. Младима на различите начине треба прићи, али је летњи распуст незгодан да се дође до њих, можда кроз систем образовања“, навела је вирусолошкиња.
Указала је да треба мотивисати и родитеље тих младих људи, а једна од информација која би могла да их усмери јесте истраживање које је показало да сваких 12 секунди у свету једно дете остане без непосредног родитеља или старатеља због смрти од ковида.
Извор: РТС
