Измене Закона о личној карти усвојене су крајем маја у Скупштини Србије. Једна од најважнијих промена подразумева то да лична карта постаје средство електронске идентификације и електронског потписа.
На чип идентификационог документа уписују се сертификат за електронску идентификацију, али и квалификовани сертификат за електронски потпис. Ипак, можда и најважнија измена односи се на упис актуелне адресе пребивалишта.
Са усвајањем измена Закона о личној карти адреса грађана постала је „битан податак“. До сада су у поменутој категорији били име, презиме, пол, датум, место рођења и јединствени матични број грађана. Замена личних карата које имају чип за сада није потребна, јер ће промена адресе бити извршена електронски.
Зашто власници станова избегавају пријаву подстанара?
Адреса становања као битан елемент у идентификационој исправи потенцијални је узрок проблема када је реч о пријави пребивалишта подстанара. Власници некретнина су протеклих година најчешће избегавали пријаву подстанара, како би ескивирали плаћање пореза. Најновије измене Закона о личној карти створиће јаснију слику о месту пребивалишта грађана, али и идентитету станодаваца.
– Број пријављених станара на адреси становања расте из године у годину. Нажалост, постоје власници који не желе да пријаве своје подстанаре. Основни разлог је размишљање да пријава аутоматски подразумева и плаћање пореза на издавање, што није случај. Ова промена ће засигурно утицати на убрзани раст пријављених станара и све више власника гледаће на овај поступак као на нормалан процес у току „пословног односа“ који имају са закупцем, објашњава за Бизнис.рс оперативни директор агенције за некретнине Цитy Еxперт Милош Митић.
Саговорник каже да закупци имају конкретне бенефите од пријаве пребивалишта, као што су јефтинији паркинг у зони где се налази стан или скраћивање административних процедура на новом месту пребивалишта.
У Србији је пријава подстанара законски регулисана. Станодавац би требало да омогући пријаву пребивалишта подстанара, а рок је осам дана од усељења. Подстанари најчешће не захтевају пријаву станодавца, па и после селидбе званично станују на старој адреси.
– Најчешће се дешава да власници повезују пријаву са обавезом плаћања пореза. Такође, код појединих власника постоји бојазан да ће без њиховог знања закупци, на пример, пријавити фирму са адресом на тој локацији. Сви ови разлози су без основа и произилазе због тога што власници станова нажалост нису адекватно информисани и обавештени, наводи Митић и додаје да ће измене Закона о личној карти утицати на укупан број пријављених подстанара.
– Дефинитивно ће бити више пријава, али укупан број свакако има тенденцију раста. Разлог за то је боља информисаност власника и све доступније информације које утичу на њихове одлуке, закључује Митић за Бизнис.рс
Извор: Бизнис/srbijadanas.com
