МАРГАРЕТ Тачер су у јеку кризе у Северној Ирској питали „како Круна мисли да превазиђе проблем са бунтовним Ирцима“. Одговорила је да Лондон управо спроводи план решења тог питања написан за наредних 200 година. Новинар је хтео да чује и шта ће бити ако план пропадне, а Тачерова му је одговорила: „Направићемо следећи план!“…
Овако, готово филозофски, на проблеме у јужној српској покрајини данас гледа генерал полиције Обрад Стевановић, другопотписани на Кумановском војнотехничком споразуму, 22 године касније, чиме је окончана НАТО агресија на СРЈ. Документ о улози међународних војних и полицијских снага на Космету потписао је још и генерал Светозар Марјановић, а у име међународне заједнице британски генерал Мајкл Џексон.
На почетку разговора генерал Стевановић констатује „да ни 1999. а ни данас, Србија није била велика сила“ и да смо се ратујући са НАТО 78 дана у преговорима изборили да „сила права“ трајно остане на нашој страни и то кроз Резолуцију 1244 Савета безбедности УН.
– И данас трају геополитички сукоби великих сила око Косова и Метохије, а ситуација није ништа мање сложена него пре 22 године. На политичку формулацију „коначно решење за КиМ“ могу само да кажем да не постоји у ближој перспективи. Најбоље решење за Косово је мудрост дипломатије, како би се стекао геополитички контекст за превазилажење непомирљивих позиција. До њега се стиже радом на економском напретку државе и стицањем угледа Србије у свету – говори генерал Стевановић.
Наш саговорник каже да се свакодневно присећа тог периода када је преговаран Кумановски споразум и да је недавно негде прочитао изјаву како смо „Косово 1912. код Куманова ратом повратили, а 1999. преговорима изгубили“. Није било тако, истиче за „Новости“ генерал Стевановић. Подсећа да су 5. јуна требали да почну преговори на граничном прелазу према Македонији, на Ђенерал Јанковићу и 15 чланова делегације наше земље стигло је тамо рано ујутро. После неколико сати чекања, сећа се, „нашима је из Београда јављено како се страни преговарачи не осећају безбедно“ и да неће да пређу на тло Србије, али да чекају у кафани „Европа 93“, неколико километара на македонској страни. Састанци су почели са три сата кашњења:
– Било је гротескно. НАТО се потрудио да од друмске крчме направи место за „догађање историје“, али и нама и њима је било непријатно због амбијента. Био је размештен велики сто посред сале за ручавање. Направили су и мини гледалиште за педесетак официра Кфора који је требало да воде своје јединице на КиМ. Једино што нису ваљано „средили“ био је папир који треба да се потпише и који је био другачији од оног који је Београд својим представницима дао после споразума Ахтисари-Черномирдин са Милошевићем.
По пријему текста споразума из руку генерала Џексона, како каже Стевановић, српска делегација се повукла у засебну просторију. Одмах је уочено да у уводним пасусима споразума на пет места уместо УН стоји да се документ потписује са НАТО. Британски генерал се, као случајно, појавио после десетак минута да их обавести „да му је управо из Вашингтона стигла вест да је председник Милошевић пристао на овакав текст“. Генерал Благоје Ковачевић на то је као из топа одговорио Џексону:
– Онда нема проблема, потписаћемо чим нам председник потврди.
Састанци су сутрадан настављени у војној бази, француском кампу. Генерали Џексон, Бејли, Риџвеј и изасланик главнокомандујућег НАТО, амерички генерал Флогенсон, дошли су са правим документом. Мукотрпно, пасус по пасус, анализирано је свако слово и евидентиран сваки спор, од ширине зона за раздвајање војски, до ваздушних коридора. Највећи проблем је била жеља снага УН да на КиМ уђу истовремено са снагама НАТО, без контакта са српском војском и полицијом. Наша страна је објашњавала да уколико и један сат дође до безбедносног вакуума на територији КиМ, Албанци ће „изаћи из шуме“ и почети да чине злочине над незаштићеним грађанима. Официри НАТО то нису могли да верују.
А на дан када је НАТО јавио да „касни из техничких разлога“ на Косово и Метохију, из БиХ је већ стигао руски мировни батаљон.
– Њему је ступањем на Космет постало јасно колико смо били у праву када смо инсистирали да се сваки положај, свако узвишење или пут који смо војно и полицијски покривали, преузме од његових трупа у личном контакту две војске, јер су Албанци одмах почели са злочинима. Трудили су се да буду на висини задатка, да обезбеде сигурност за наш народ, али нису успевали – објашњава генерал Обрадовић.
Сећа се наш генерал свог последњег обиласка комплетног Космета 17. јуна у возилу са британским генералом Џонатаном Бејлијем. У срединама које је српска војска напуштала владала је конфузија међу становништвом у које су се инфилтрирали наоружани Албанци. У Призрену је било најгоре. Јединице немачког Кфора заједно са припадницима ОВК отворено су славиле одлазак српских безбедносних снага.
– У возилу смо били нас четворица, британски генерал и возач, српски новинар Давор Лукач и ја – сећа се Стевановић. – Мислили смо да нећемо живи проћи Призрен. Ипак, нису нас препознали.
Генерал констатује да јасно треба рећи да је за све инциденте који се догађају на Космету крива међународна заједница која није у стању да спроведе преузете обавезе. Он наводи да су потписници војнотехничког споразума још 1999. били шокирани чињеницом да је насиље над људима на Космету(укључујући и Албанце), статистички гледано, ескалирало чак пет пута од 12. јуна 1999. до краја те године, када су трупе Кфора постале одговорне за Покрајину.
ДРЖАВНИ СУВЕРЕНИТЕТ
– КУМАНОВСКИМ војнотехничким споразумом и Резолуцијом СБ УН која га је пратила, међународна заједница гарантује државни суверентет наше државе. За безбедност људи на КиМ одговорност су преузеле Уједињене нације, и то је чињеница која се увек мора истицати у разговорима наших дипломата са међународним фактором. Сви проблеми на КиМ иду од неспровођења потписаних споразума – каже генерал Обрад Стевановић.
Извор: Новости.рс
