Српска православна црква данас обележава Светог Исакија Далматског, који је био хришћански светитељ, оснивач Далматског манастира у Цариграду.
За време владавине цара Валенса било је велико гоњење Православља од стране аријеваца, које је и сам цар помагао. Када је чуо за ово гоњење, Исакије, пустињак са Истока, оставио је пустињу и дошао у Цариград да храбри православце и да изобличава јеретике.
У то време пошао је цар Валенс са војском на север против Гота, који су се од Дунава спуштали ка Тракији. Исакије је изашао пред цара и рекао му: „Царе, отвори цркве правоверним, и Бог ће благословити пут твој!“.
Сутрадан је опет истрчао Исакије пред цара и опет му поновио опомену. Трећи дан истрчао је Исакије пред цара, ухватио царевог коња за узду и молио цара, да да слободу цркви, и претио је цару казном Божјом, ако се успротиви молби његовој. Разјарен цар наредио је да старца баце у неку јаму. Хришћани верују да су старца из јаме извадила три анђела.
Четврти дан изашао је Исакије пред цара и прорекао му грозну смрт, ако не да слободу православним: „Говорим ти, царе, одвешћеш војску на варваре, но нећеш одолети варварима, побећи ћеш испред њих, али ћеш бити ухваћен и жив сажежен“. И заиста су Варвари победили грчку војску, а цар је побегао са својим саветником, аријанцем, и сакрио се у једну кошару. Варвари су сазнавши где је цар, опколили кошару, и запалили је. Тако је изгорео цар Валенс са својим саветником. Потом се зацарио цар Теодосије Велики, који је чуо за Исакију. Призвао га је цар себи и поклонио му се.
Пошто је мир завладао у Цркви, и пошто су аријанци били прогнани, Исакије се хтео вратити у своју пустињу, али је умољен да остане у Цариграду.
Неки велможа Сатурнин саградио му је манастир где се старац до смрти подвизавао. У хришћанској традицији помиње се да је чинио многа чуда.
Пред смрт Исакије је одредио за игумана манастира Далмата, свога ученика, по коме се та породица касније и назвала далматска. Исакије је преминуо око 383. године.
На данашњи дан расуђивање каже: Реч Божја је храна за душу. Ко чита реч Божју, тај даје души својој храну, силу и светлост. Ко год може, тај треба да чита реч Божју у Светоме писму, а ко то не може, тај треба да слуша онога што чита.
Врло је корисно читати слово Божје у самоћи, и прочитати сву Библију с разумевањем.
За једно такво упражњење, изван других добрих дела, Господ даје човеку милост Своју и испуњава га даром разумевања. Када човек снабде душу својим словом Божјим, тада се испуњава разумевањем шта је добро а шта зло.
Извор: Еспресо
