Топло време и тропска клима заиста могу помоћи у смањењу ширења ковида 19, показало је ново истраживање. Теорија која је била актуелна на почетку пандемије, да би потом била напуштена, сада се поново узима у разматрање, јер је најновија студија показала да топлота и УВ зраци ипак негативно утичу на вирус. Маде не у таквој мери да га убијају…
Студија је открила да места с топлим температурама и дужим сатима сунчеве светлости, попут земаља близу екватора и оних које имају право лето, бележе нижу стопу случајева короне у поређењу са земљама удаљенијима од екватора и онима с хладнијим временом, пише Лајв Сајенс.
Спознаје су се показале поузданима чак и након што су истраживачи узели у обзир друге факторе који могу утицати и на ширење короне и на број пријављених случајева, попут нивоа урбанизације у земљи и интензитета тестирања на корону. Ипак, аутори студије наглашавају да њихова открића не значе да ће летње време елиминисати ковид-19, али људима то може помоћи у борби против болести.
Корона неће нестати током лета
– Наши резултати не значе да ће болест нестати током лета или да неће погађати земље близу екватора. Уместо тога, више температуре и интензивније ултраљубичасто зрачење лети вероватно ће припомоћи јавноздравственим мерама у сузбијању вируса SARS-CoV-2, новог коронавируса који узрокује ковид-19 – написали су аутори рада објављеног 27. априла у часопису Сајентификс Рипортс.
Убрзо након што је у зиму 2020. године започела пандемија ковида, спекулисало се да летне температуре могу донети олакшање. Заиста, многи респираторни вируси, укључујући вирусе грипа, показују сезонски образац, врхунац досежу зими и опадају лети. Научници не знају са сигурношћу зашто вируси следе сезонски образац, али сматра се да бројни фактори имају улогу. На пример, студије сугеришу да су многи респираторни вируси стабилнији и дуже се задржавају у ваздуху у хладнијим окружењима с ниском влагом, истиче Лајв Сајенс. Људско понашање, попут окупљања у затвореном зими, такође би могло подстакнути пренос вируса.
Студије у лабораторијским условима такође су откриле да високе температуре и влага смањују преживљавање вируса SARS-CoV-2, али није било сасвим јасно односи ли се то и на пренос у стварном животу. У новом истраживању научници су анализирали податке из 117 земаља, користећи бројке о ширењу цовида-19 од почетка пандемије до 9. јануара 2021. Статистичким методама истраживали су однос између земљописне ширине, што утиече на количину сунчеве светлости, као и на температуру и влажност, те стопе ширења ковида-19.
„Топлина и сунчева светлост смањују ширење вируса“
Такође су користили податке Светске здравствене организације за контролу фактора који могу утицати на стопу заразе ковидом-19 у некој земљи, попут зрачних путовања, издатака за здравствену заштиту, односа старијих и млађих људи те економског развоја. Открили су да је сваки пораст земљописне ширине од екватора за један ступањ повезан с повећањем броја случајева ковида-19 од 4.3 посто на милион људи. То значи да земља 1.000 километара ближа екватору у поређењу с другом може очекивати 33 посто мање случајева ковида-19 на милион људи, под условом да су сви остали фактори једнаки.
– Наши су резултати у складу с хипотезом да топлина и сунчева светлост смањују ширење вируса SARS-CoV-2 и преваленцију ковида-19 – наводе аутори студије из Хеиделбершког института за глобално здравље у Немачкој и Кинеске академије медицинских наука у Пекингу.
Открића такође значе да се претња поновног оживљавања епидемије може повећати током зиме, као што се видело у многим земљама северне хемисфере у децембру 2020. и јануару 2021. године.
Аутори указују да је њихова студија укључивала податке само до 9. јануара 2021. године, пре него што су се бројне верзије ковида-19, укључујући сојеве који су се први пут појавили у Јужној Африци и Великој Британији, почеле ширити светом, па није јасно хоће ли и ти сојеви следити сезонални образац инфекције, закључује Лајв Сајенс.
Извор: Index.hr
