Епидемиолог и члан Кризног штаба за борбу против корона вируса др Предраг Кон истакао је у животној исповести да су му највеће туге смрт родитеља. Како каже његов отац преминуо је од грипа, као и да се његов отац редовно вакцинисао, али да те године „некако није“.
„Отац је умро од грипа. Пао је, сломио кук, оперисао га. Све је ишло добро, био је на рехабилитацији у Сокобањској. И ту добио грип и умро“, рекао је Кон.
„Кад ми је мајка умрла, данима сам проживљавао. Пет година је била непокретна, жене које сам плаћао су је пазиле и захвалан сам им до краја живота. То вече сам се вратио од ње, назвала ме је та жена, само сам питао: ‘Је л’ престала да дише?’ Рекла је ‘да’. Имала је 85 година“, рекао је Кон и додао:
„Дуго сам размишљао о њој кад год бих ишао у куповину, пет година сам јој доносио храну. Од смрти мог оца 1998. није излазила из куће“.
Говорећи о периоду сукоба на простору некадашње СФРЈ, Предраг Кон истиче да је веровао у братство и јединство и да му је јако тешко пао распад земље.
„У зиму 1991/1992. шест месеци сам био на фронту или, како се то званично звало, територији захваћеној борбеним дејствима. Најпре три месеца у Книну и Крајини, где сам био у команди референт санитета, а командант је био генерал Ратко Младић. Свакодневно сам га виђао, а контакте смо имали по потреби“, рекао је Кон.
Како каже, њихови контакти су били професионални и крајње коректни, а Младића памти као, како тврди, изванредног официра.
„Не видим да је ту било шта погрешно радио. Нисам био у Босни и не могу да говорим за тај период, али моје сећање на њега није негативно. Као официр, свој посао у Крајини, бар колико ја знам, радио је онако како је могло у тим околностима“, рекао је Кон и додао:
„Док сам био тамо, осећао сам да је народ јако угрожен и да му је потребна заштита. Војну болницу у Книну једном сам обилазио и с Младићем. Увек је питао како се догодило рањавање и обично би рекао да до тога не би ни дошло да се поступало по правилима“.
Кон је истакао да је током рата непрекидно био на линијама фронта. У селу Мирковци код Винковаца на пет метара од њега је метак погодио зид. А како тврди мимоилазиле су га и гранате.
„Доживео сам два гранатирања у Книну и једном у Шиду. Међутим, приликом обиласка имао сам среће“, истакао је Кон.
Кон о Аушвицу: У логору сам видео ципеле на којима је писало моје презиме
Предраг Кон навео је да је у злогласном нацистичком логору Аушвицу био у априлу 2019, када је путовао у Краков.
„С једне стране, осећам се јако добро што сам био тамо, а с друге, психички сам био болестан тај дан, можда чак и следећи. Тамо сам видео и ципеле на којима је писало Кон. Човек то мора да види да би схватио. Не може да верује да постоји фабрика смрти док не види оригиналне остатке тога“, рекао је Кон и додао:
„Отац је био официр Краљевине Југославије, одмах на почетку рата је заробљен и транспортован у логор Нирнберг, а потом у Оснабрик. Ту је био у бараци број седам. Причао ми је да су имали радио-станицу, преносили су информације Русима. Један од логораша знао је изузетно ситно да пише, па су преко шупљег зуба другог преносили поруке. Причао ми је и да је пуштао браду, што кажу, до пупка, да би му било топлије. Имали су сталактите, толико је било ледено“.
Кон каже да је његов деда био довољно мудар да је, како прича, сву имовину дао за лажне аусвајсе (папире) и породицу преко Сплита пребацио за Италију. Он наводи да у Италији јесу била гета, али да тамо нису убијали Јевреје и да тамо није било као у Београду.
„Касније су се сви вратили. Мој брат је рођен 1946, а његова мајка – татина прва жена, умрла је исте те године. Моји су имали у власништву тај стан који је деда дао због папира и кад је отац тамо видео три породице, само се окренуо. Пошто је био у трговини, а потом у Министарству трговине, добио је станарско право над једним станом. И кад се венчао други пут, прешао је код жене, а то станарско право оставио деди и тетки, с којима је одрастао мој брат“, испричао је Кон.
Извор: МОНДО/Курир.рс
