Резултати велике анализе ДНК Срба биће ускоро престављени у књизи „Генетичко порекло Срба старе Херцеговине“. Председник Друштва српских родословаца “Порекло”, Јовица Кртинић, за Спутњик открива најважнија сазнања о етногенези Срба која побијају нове теорије о пореклу Срба и других народа на овим просторима.
Истраживање открива где су се током историје Срби кретали, односно, њихово порекло на великом простору који на западу сеже до Далмације, Лике, на северу до Кордуна и Баније, преко Босанске крајине, леве и десне обале Дрине до дубоко у територију централне Србије. На простору некадашње Старе Херцеговине тестирано је више од 800 људи.
„Тестирали смо и људе које смо сретали на њивама који су нам били нарочито интересантни, гледали да узорак буде разноврстан, гледали да њиме обухватимо и родове који су дали историјски значајне личности. Рецимо, презиме Љубибратић постоји 800 година. Имамо тестираног Љубибратића, али и Чихориће који такође толико дуго постоје у дубровачким документима“, каже Кртинић.
Резултати великог истраживања о пореклу Срба
Он за Спутњик открива шта је главни закључак истраживања и које нове теорије које стижу из Хрватске, али и из Албаније, побија.
Наиме, у Херцеговини је највеће присуство генетике која је обележје целог српског народа. Она се појављује код једне трећине свих досада тестираних Срба, а тамо досеже до 45 одсто, у појединим местима и преко 60 одсто.
„Реч је о хаплогрупи и2 која се у просеку од 30 одсто налази код Срба било да су у Неготинској или Книнској крајини. Пошто је та група несумњиво повезана са другим Славенима, она је потврда да је досељења заиста било, а данас се оно све чешће оспорава. Имамо поплаву теорија које кажу да никакве селидбе није било и да је и2 илирска хаплогурпа. Ово је простор на коме је несумљиво дошло до мешања, у 6.,7. веку и раније, нас који смо дошли и староседелачке популације која је овде била хиљадама година. Дошло је до лепог споја славенских досељеника и староседелаца, уз још неке примесе, јер смо на раскрсници“, каже Кртинић.
Он додаје да је увек занимљива и узбудљива чињеница да се у великој мери поклапају гени људи који стотинама година живе стотинама километара удаљени и никада нису чули једни за друге. Испостави се да имају заједничког претка уназад 300 година.
Побијена теорија о “турској крви”
Истраживање у Херцеговини побило је још једну теорију, да има доста „турске крви“ на нашим просторима.
„Генетички резултати апсолутно показују да таквог уплива нема, а Турци су конгломерат разних утицаја. Ако као репер узмемо оно што се кроз истраживања која се раде у Турској може видети, рецимо у Анадолији, таквих генетичких трагова уопште нема у српској популацији“.
У оквиру пројекта који је почео 2016. године, а биће ускоро завршен штампањем књиге обављено је и једно археогенетско истраживање. Откопан је стећак са именом кнеза Николе Рашковића Дробњака недавно пронађен у Церничком пољу.
„Ту је било главно место трговине између Дубровника и Горажда, на седам узвишења око тог платоа биле су подигнуте цркве, стец́ак је уз једну за коју се верује да је подигла Јелена Лазаревић, ћерка Кнеза Лазара. Пронашли смо шест скелета, нашли смо гене из два оближња племена, Дробњака, извесно је један од њих кнез. Друго племе су Бањани, и једни и други припадају генетичким популацијама које су дошле у постсловенском периоду. До данас се племе Бањани разгранало на 7 различитих генетика“, објашњава Кртинић.
Анализирани и Хрвати и Бошњаци
На ДНК анализу пристали су и поједини Хрвати и Бошњаци, а Кртинић каже да њихови резултати неће ући у финалну анализу, како се она у региону не би схватила као „посрбљавање“.
„Они углавном деле генетику која је блиска Србима. У једном делу Херцеговине, код Хрвата које смо тестирали до 20. века се задржао обичај слављења славе. За неколико њих знамо коју су славу славили, то је јасна потврда одакле им идентична генетика са неким српским родовима. Молио сам пријатеља из Загреба са којим се шалим да ми пошаље свој резултат, пошто је из западне Херцеговине. Кад је стигао, рекао сам му да би било добро да набави икону Светог Аранђела, пошто се највише поклапа са једним Србином из истраживања. Није то схватио злонамерно, свестан је да је на том простору уназад стотина година било и прелазака са једне на другу веру“.
Држава Србија још не препознаје значај
Друштво српских родословаца “Порекло” у последњих девет година урадило је и испитивања порекла Срба староседелаца на Косову и Метохији, у Црној Гори, Војводини. Има 500 чланова и портал порекло.рс на коме безмало свака српска породица може да нађе порекло свог презимена, поткрепљено генетиком. Кртинић жали што држава ова истраживања није пропознала као важна.
„Све радимо са Биолошким факултетом и другим научним институцијама, музејима, помоћу штапа и канапа, јер немамо пројектно финансирање. Поједини чак мисле да неко јако моћан стоји иза свега овога, нека страна сила, те оптужбе ме често погоде. Од Министарства за културу никад нисмо добили ни динар, конкуришемо сваке године са више пројеката. Од државе смо пре пар година добили 100 хиљада динара, за истраживање у Херцеговини које са тестрањима вреди око 30 хиљада евра“, каже Кртинић.
Нас и Руса десет милиона
Он за Спутњик открива и прве резултате управо завршених генетских испитивања у Руској Федерацији, који су доказ теорије да Русе и Србе повезују заједнички гени.
„Колега који је на томе радио објавио је да је у великом истраживању откривено да има 3 одсто припадника хаплогрупе која је најчешћа код Срба, i2 PH 908. Кад кажете 3 одсто, то је за Русију мало, али преведено на језик бројки, то је три милиона Руса. Дакле, нас и Руса 10 милиона“, каже у шали Кртинић и додаје да је ово још један доказ тврдњи да нас најчеша генетика код Срба доводи у директну везу са другим словенским народима.
Фото: Pixabay.com
Извор: Еспресо.рс/rs.sputniknews.com
