Дакле, питања за Андреја Мартјанова,The Sakera, Путина и руску владу су: Колико ће проћи док не покажете свој други образ? Да ли ћете дозволити да прође толико дуго да ћете омогућити противнику да неутралише вашу предност у сукобу, пита чувени амерички економски и политички аналитичар Пол Крејг Робертс.
Толико дуго да ћете изгубити подршку патриотског становништва због свог неуспеха у одбрани части земље? Толико дуго да ћете на крају бити приморани на рат, или покорност? Толико дуго да ће на крају бити неопходно покренути нуклеарни рат?
Мислимо да би се Мартјанов и The Saker усагласили да су ова питања валидна. И један и други у својим високо информативним текстовима истичу да дворски историчари лажно представљају ратове у интересу победника. Размислимо о овоме на тренутак.
Ни Наполеонов ни Хитлеров успех није ублажен било којим војним поразом. Затим су марширали у Русију и били потпуно уништени. Зашто су то урадили? Учинили су то зато што им је успех дао огромну ароганцију и веру у њихову „изузетност“, опасну реч која садржи веровање Вашингтона у његову хегемонију.
Ционистички неоконзервативци који владају у Вашингтону способни су за исту грешку коју су направили Наполеон и Хитлер. Они верују у „крај историје“, да совјетски крах значи да је историја одабрала Америку као модел за будућност. Њихово надмудривање у ствари премашује надмудривање Наполеона и Хитлера.
Када се суочи са таквом заблудом и идеолошком снагом, да ли окретање другог образа делује или подстиче још провокација? То је право питање за руску владу.
Андреј Мартјанов одговорио је 4. септембра 2018. Тврдио је да је Вашингтон свестан да је његова војна моћ ограничена и да неће ризиковати нуклеарно уништење.
Петог априла 2021. године, The Saker се усагласио са овим ставовима: „Русија се не може и неће више повлачити, неће кротко изјавити да Донбас, или Крим припадају нацистичком режиму у Кијеву. Русија је спремна, способна и вољна да се бори са америчким / НАТО снагама ако је потребно, укључујући употребу тактичких, па чак и стратешких нуклеарних бомби.
The Saker закључује да надменост Вашингтона значи да је „тренутно највећа опасност то што западни политичари потпуно погрешно читају не само Путина, већ и читаву Русију“.
Мартјанов верује да је гаранција коју је Вашингтон дао Украјини само привид, јер Вашингтон засигурно неће ризиковати да се војно супротстави Русији.
Да је Вашингтон исправно читао ситуацију, да ли би амерички министар одбране дао Украјини гаранцију против руске интервенције ако Украјина, сада боље наоружана Вашингтоном, обнови напад на Донбас? Вашингтон жели сукоб између Русије и Украјине, а сврха давања гаранције је стварање сукоба.
Мартјанов би могао да буде у праву, да је Украјина превише опрезна да би веровала гаранцији и да Вашингтон не би стао иза ње. Али ескалација може доживети свој замах.
Објављена гаранција могла би резултирати екстремним елементима који ће гурнути украјинског председника на непредвиђен поступак. Неокони и либерални интервенционисти могли би да инсистирају на томе да су реч и репутација Вашингтона у питању и захтевати да Бајден оде у помоћ Украјини. То би био рат заснован на глупостима, али такве ствари се дешавају.
То су само питања. Сакер и Мартјанов су о тим питањима боље информисани. Ипак, неизбежно је да постоји ризик да ће амерички народ бити веома жаљен што је дозволио војном / безбедносном комплексу да користи глупе демократе како би спречили председника Трампа да нормализује односе са Русијом.
Извор: Webtribune.rs
