Мирослав Лајчак види као остварљив један велики корак Косова у правцу чланства у Европској унији. Изасланик Европске уније за дијалог Београда и Приштине, наиме, тврди да постизањем споразума са Србијом, Косово добија статус земље кандидата за приступање ЕУ, објавио је Клан Косова, а пренео портал Коссев.
„Без сумње, за Косово успех у дијалогу значи постати земља кандидат и све што с њим долази. Косово је од почетка дијалога забележило низ конкретних резултата. Регионалну сарадњу где се Косово представља, затим наплата пореза, слобода кретања, интеграција полиције и судства са севера. Постоје и други примери“, рекао је Лајчак током интернет дебате у уторак (4. маја).
Коссев подсећа да је Косово готово једина “земља” од шест у региону Западног Балкана која није добила статус кандидата за чланство у Унији, као и да има велике застоје у процесу европских интеграција. Чак и либерализацију визног режима коју уживају све друге земље, Брисел не може понудити Приштини.
Немања Штиплија, главни и одговорни уредник портала Јуропијан Вестерн Балканс, оцењује за Данас да из дипломатских кругова постоје уверавања да ће ако Србија и Косово дођу до правно обавезујућег споразума, један део земаља које до сада нису признале независност Косова, а чланице су ЕУ и НАТО савеза, можда то и учинити.
– Ту се првенствено мисли на став Шпаније, да једино после једног таквог документа може преиспитати свој однос према признају независности Косова – каже наш саговорник.
Стручњакиња за европске интеграције Јехона Љушаку Садриу рекла је истом приликом када је и Лајчак истакао да ће Косово добити статус кандидата за чланство у ЕУ, да ће без признања државе Косово од свих држава чланица ЕУ бити тешко обезбедити такав статус за некадашњу јужну српску покрајину, јер од 27 држава чланица Уније, њих пет не признаје независност Косова.
То су Шпанија, Грчка, Кипар, Румунија, Словачка.
Немања Штиплија, међутим, напомиње да је Мирослав Лајчак на место које је постављен дошао првенствено да би давао алтернативна решења, која би могла да откоче процес, убрзају га, и на задовољство свих страна заврше.
Он је неко, напомиње саговорник Данаса, ко добро познаје регион, а самим тим и евроентузијазам косовског друштва који је на највећем нивоу у односу на друге државе региона.
Ипак, додаје Штиплија, велика непознаница је Република Кипар, који се чврсто држи става да ни по коју цену неће признати независност Косова.
Кипар је, подсетимо, једна од пет држава ЕУ која не признаје Косово, и једина је од тих пет земаља која није чланица НАТО-а.
– За сада све ово звучи као жеља Мирослава Лајчака да Косову понуди алтернативу која ће га задржати за преговарачким столом. Пре било какве приче о кандидатури Косова, визна либерализација за све грађане Косова је можда много већа награда у политичком смислу од статуса кандидата. То је нешто што би грађани свих заједница осетили као бенефит учешћа институција у дијалогу – закључује Немања Штиплија.
Према речима Стефана Сурлића, асистента на Факултету политичких наука, ово обећање Мирослава Лајчака делује као нереално ако не подразумева финални споразум између Београда и Приштине, као и неки вид признања независности Косова.
– О статусу кандидата одлучују све земље чланице, укључујући и оне које нису признале независност Косова. Иако је неки минимални консензус на нивоу ЕУ постигнут око процеса нормализације односа, то дефинитивно не значи да је могућ и статус кандидата. Поготово што ЕУ још увек није омогућила визну либерализацију за грађане који живе на Косову и на тај начин већ годинама шаље јасну поруку шта мисли о њиховој европској перспективи – истиче Стефан Сурлић за Данас.
Ипак, додаје наш саговорник, не би требало заборавити да су се Београд и Приштина још Бриселским споразумом обавезали да се неће међусобно блокирати у процесу европских интеграција.
– На том трагу може бити и неки будући споразум који спрема Лајчак, али из ове перспективе мало је вероватно да ће бити финални и да ће значити убрзани пут ка чланству. Заправо, ЕУ није извесан циљ ни када би Србија сутра признала независност Косова и тога су свесне све три стране. Док год се договор буде везивао за перспективу чланства у ЕУ, а не за реалну и тренутну потребу Срба и Албанаца, биће мало помака у дијалогу, јер подстицаји су одавно постали минимални како за политичке елите, тако и за два друштва у целини – закључује Стефан Сурлић.
Извор: Данас
