Немачка и Француска већ годинама улажу напоре за мирно решење украјинског конфликта. Сада је у игри и амерички председник Џозеф Бајден, пише Дојче веле.
Шта би то ново могло да донесе?
Појављује се нова нада у конфликту између Русије и Украјине. Руски председник Владимир Путин није против предлога америчког колеге Џозефа Бајдена да се њих двојица састану овог лета.
„Позитивно смо примили Бајденов предлог“, изјавио је за министар спољних послова Русије Сергеј Лавров. Као могући домаћини самита већ су се пријавиле две војно неутралне земље – Финска и Аустрија.
Шеф америчке дипломатије Ентони Блинкен већ средином ове седмице отпутоваће у Украјину, како би Кијев уверио у „истрајну подршку украјинском суверенитету и територијалном интегритету пред сталном руском агресијом“ – како је то изјавила портпаролка Министарства спољних послова САД.
Војска на границама
Чињеница је да се Украјина осећа угроженом. Москва данима распоређује десетине хиљада војника на источној граници Украјине и на анектираном Криму, и врши припреме за блокаду Азовског мора, преко којег важна украјинска лука, Маријупољ, има приступ Црном мору. Осим тога, на истоку земље борци одани Русији већ годинама контролишу две „народне републике“.
Владе Немачке и Француске већ годинама улажу напоре посредујући у конфликту, почевши од 2014, одмах након што је Русија анектирала полуострво Крим. У такозваном „нормандијском формату“ (названом по првом састанку у северној Француској), више пута су се састајали шефови држава или влада Русије, Украјине, Немачке и Француске. Годину дана касније договорен је чак и мировни споразум, али сукоб и даље тиња, и често избија отворено насиље.
„Можда Путину треба неко попут САД“
Под утиском акутне претње, украјински председник Володимир Зеленски хвата се за сламку. Он је, након разговора са представницима влада у Берлину и Паризу, захтевао одржавање још једног самита у нормандијском формату, али се исто тако, у једном интервјуу за британски „Фајненшел тајмс“, показао се отвореним и за већу улогу Сједињених Америчких Држава.
Да ли то значи да Немачка и Француска губе дипломатску иницијативу? Посланик немачке Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) у Европском парламенту задужен за спољну политику Михаел Галер, ту „не види конфликт“. Он је, каже за DW, „веома сагласан с тим да се и САД такође ангажују“.
Немачка и Француска су већ раније у нормандијским преговорима биле „у тесној сарадњи са САД“, а Галер у новом ангажману уочава и могући психолошки аспект: „Можда је Путину, и његовој представи о сопственој величини, потребан неко попут САД, како би се дошло до решења.“
Немачко-америчка размимоилажења
Ипак, између Берлина и Вашингтона постоји једна кључна тачка спорења: немачка влада чврсто се држи става да би требало завршити изградњу гасовода у Балтичком мору Северни ток 2, који води од Русије до Немачке. Многе европске земље, а наравно и САД, противе се изградњи тог гасовода, јер страхују да ће Немачка постати сувише зависна од Русије.
За разлику од преовлађујућег става у ЦДУ, европски посланик те странке Михаел Галер политичку подршку Немачке Северном току 2 „више види као грешку“. Ипак, он каже да немачка позиција око гасовода није препрека „веродостојном посредовању, јер читав свет зна да ми не стојимо на истој удаљености од Украјине, као од Русије“. Или прецизније, Галер каже да је немачки став да је међународно право прекршила само Русија и „њене јединице и војници су на територији оних других“. Немачка, тврди посланик, „јасно означава Русију као кривца“.
Бербокова као нова Меркелова?
Покретачка снага нормандијских преговора до сада је увек била Ангела Меркел. Но, будући да ће се она, након избора у септембру, повући са места канцеларке, Меркелова у спољнополитичком смислу више нема толику моћ.
Истовремено, и други чланови владе у Берлину уздржани су када је реч о украјинском питању. Министар спољних послова Хајко Мас (СПД) пре свега жели да спречи „војну ескалацију“ и изјашњава се против санкција Русији.
Министарка одбране Анегрет Крамп-Каренбауер (ЦДУ) сматра да је важно „да Украјина зна да на нас може да се ослони“ – како је то рекла немачка министарка у разговору с француском колегиницом Флоранс Парли. Ипак, остало је отворено на шта то конкретно Украјина може да се ослони.
Занимљиво је да пре свих у Немачкој кандидаткиња Зелених за канцеларку Аналена Бербок заговара наставак преговора у нормандијском формату. Аналена Бербок истовремено сматра да је „Северни ток 2 геостратешки лош“, како је то у фебруару рекла за DW на Минхенској конференцији о безбедности. „Та линија је“, каже, „масовно коришћена с циљем дестабилизације Украјине“.
Украјина у ЕУ и НАТО?
Чини се да председник Украјине Зеленски размишља далекосежније од могуће нове рунде преговора. Он константно тражи заштиту у западним политичким савезима, а посебно у безбедносним структурама. Украјина не може „вечно да седи у чекаоници Европске уније и НАТО“, рекао је Зеленски почетком априла.
Али такви очајнички позиви слабо се чују и у Бриселу и у Берлину.
Извор: DW
