БРИСЕЛ је прошле недеље дао зелено светло за примену нове методологије у приступним преговорима за Србијом, која ће груписати 30 поглавља у шест области и земљи кандидату за чланство олакшати пут ка ЕУ.
У тзв. кластерима, чије ће отварање ићи постепено налазе се владавина права, тржиште, економија, зелена агенда и повезивање, пољопривреда и ресурси, али и спољни односи. У последњем, Србија ће имати и најтежи задатак, да усклади спољну политику са Бриселом, а пре свега да окрене леђа Русији и Кини.
Методологија је нова, али услов стари. С тим што је у последње време подигнут у сам врх листе услова Европске уније према нашој земљи.
Оно што је до сада, колико-толико, увијано у умерен дипломатски речник – да пре чланства Србија усклади спољну политику са ЕУ – потпуно је распаковано приликом последње посете председника Александра Вучића Бриселу.
Наиме, европски шеф дипломатије Ђозеп Борељ отворено је поручио да многе земље ЕУ захтевају, и то одмах, већу усклађеност спољне политике Београда са ставовима Брисела, поготово када је реч о рестриктивним мерама.
Сличне изјаве, иначе, дају и други европски званичници, посебно након што је ЕУ увела нове санкције Русији, Кини и Мјанмару. Да Брисел намерава да створи што шири фронт у окршају који је започео са Пекингом и Москвом, и да у њему жели и Србију, сматра и дипломата Зоран Миливојевић:
– Изјава Бореља указује да притисци на нашу земљу по овом питању већ постоје и да ће бити све јачи. Овакву политику пре свих креирају балтичке земље и Пољска, а на истој линији су и Холандија и Данска. С друге стране Италија и Аустрија заступају мекши став према Русији и сматрају да са Москвом, пре свега, треба разговарати, јер без сарадње са овом државом нема ни стабилне Европе. Председник Вучић је јасно поручио да односе са Русијом и Кином нећемо доводити у питање – каже Миливојевић за „Новости“.
Он једино, бар засада, види простор у повећању процента усклађености наше земље са декларацијама ЕУ, о чему је говорио и Вучић. Међутим, мало је вероватно да ће Србија подржати било каква документа Брисела у којима се осуђују Москва и Пекинг.
Потпредседница Центра за спољну политику Сузана Грубјешић поручује да није реално очекивати да проценат усклађености, који је сада 52 одсто, драматично порасте у скорије време:
– Али, потребно је да се подрже све европске декларације и одлуке које нису у супротности са стратешким опредељењима Србије. Крајње је време и да добијемо извештај са скрининга из 2014. и шансу да коначно отворимо поглавље 31 које покрива област заједничке спољне и безбедносне политике.
Извор: Новости.рс
