Отапање на Антарктику могло би да доведе до „драматичног“ пораста нивоа мора ако државе не успеју да задрже глобално загревање испод два степена Целзијусова, а што ће представљати озбиљан ризик за низинска и приобална подручја, рекли су данас истраживачи
Ако се прекорачи горња температура постављена у Париском споразуму, отапање леда на Антарктику могло би проузроковати просечни годишњи пораст нивоа мора за 0,18 центиметара на глобалном нивоу од 2060. године и даље, наводи се у студији објављеној у часопису „Природа“.
Према Париском споразуму из 2015. године, више од 190 земаља сагласило се да одржи глобални просечни пораст температуре до „знатно испод“ два Целзијусова степена и да ће тежити ограничењу од 1,5 степени Целзијусових.
Загревање од три степена повећало би ниво мора за „катастрофалних“ 0,2 инча годишње на глобалном нивоу након 2060. године, додаје се у студији.
Истраживачи су користили модел заснован на сателитским посматрањима и климатским подацима да би предвидели губитак леда у региону под различитим глобалним политикама за сузбијање емисија гасова.
– Колапс, распад леденог покривача је неповратан током хиљада година и ако антарктички ледени покривач постане нестабилан, могао би да се настави повлачити вековима – рекао је један од аутора истраживања Данијел Гилфорд.
Он је додао да ће се то догодити без обзира на то да ли се користе стратегије за ублажавање емисија попут уклањања угљен-диоксида из атмосфере.
Државе у низинским подручјима, као што је Бангладеш, већ имају велике проблеме због екстремних олуја и поплава и оне су најосјетљивије на утицај раста температуре и нивоа мора, рекао је Атик Рахман, шеф Центра за унапређене студије Бангладеша, што је непрофитна организација.
Он је рекао да ће као последица уследити масовна расељавања људи, који ће морати да се селе у градове који се већ муче са смештајем становништва.
У истраживању Америчке геофизичке уније, међународне научне групе, растући ниво мора могао би да доведе до таласа миграција широм Бангладеша, што ће утицати на око 1,3 милиона људи до 2050. године.
И Гилфорд и Рахман истакли су потребу за јачим међународним напорима да се реши питање раста глобалних температура.
– Једини озбиљан одговор глобалне заједнице је брзо смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште – рекао је Рахман.
Извор: Мондо.рс
