ГРЧКА намерава да унапреди своје односе са Приштином на ниво политичких директора, што је највиша могућа личност до нивоа министра, али се Србија узда у пријатељство са Атином и да се од тога неће ићи корак даље – у признавање.
Ово је јуче изјавио председник Александар Вучић после разговора о ситуацији на Косову и Метохији са патријархом Порфиријем и епископима, које је угостио на Андрићевом венцу.
Када је Приштина уводила таксе на српску робу (крајем 2018. године), како је пренео Вучић, Грчка им је дала могућност да отворе трговинску канцеларију у Атини, али се сада отишло на ниво више. Он је рекао и да ће молити Грчку да се то не деси, јер је следећи корак признавање независности.
– То је проблем, јер се тиме не показује само да би Европа по питању Косова могла да буде уједињена против интереса Србије, већ и због чињенице да је то супротно међународном правном поретку. Постоји додатна опасност да друге државе буду притиснуте да то исто учине. Онда би се ишло на билатералне договоре, где би нека трећа земља представљала Косово у међународним организацијама, и тако би постало део НАТО – навео је председник, указујући да је ово врло тешка ситуација за нас и да је грчки амбасадор позван на разговор, али да нису предузете никакве мере.
Упитан да ли је добио уверавања да Грчка неће признати Косово, Вучић је навео да таква уверавања добија сваког дана, али да чињенице говоре да они увећавају ниво својих односа, „како сами кажу са – Косовом“:
– У наредном периоду очекујем више посета Београду, а све што ће радити биће притисак. Биће и кроз регионалне иницијативе покушаја да се обезбеди косовска независност. Нудиће нека решења која се на први поглед чине добрим, али се иза тога дефакто крије признавање. Пред Србијом је много тежак политички период, али ни по том, ни по другим питањима предаја није опција.
Грчка је, подсетимо, једна од пет чланица ЕУ које не признају независност Косова, а пре два дана је саветник бившег председника привремених институција у Приштини Хашима Тачија, изјавио да је Француска предложила привремени споразум Београда и Приштине, по коме би север КиМ имао аутономију, СПЦ на КиМ већа права, а у замену за признавање од стране Грчке и либерализацију виза.
Поводом писма које је премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти послао игуману манастира Високи Дечани Сави Јањићу, у којем му је предочио да је његова влада посвећена „заштити косовског наслеђа свих заједница на Косову“, Вучић је јуче рекао да је суштина тог потеза „игроказ“ у коме се све време говори о „косовском“ културном наслеђу и баштини, а не о српском:
– То може да буде косовско унутар српског. То је српска културна баштина. Слично су радили у Црној Гори где су тврдили да се ради о православној цркви у Црној Гори, а не СПЦ. Само је питање када ће да изађу са неким својим Мирашем Дедеићем. Курти прича да жели да разговара са Србима да они лепо живе у независној држави Косово, али неће са Србијом, јер она нема шта да тражи на Косову.
ИСПУНИТЕ СУДСКЕ ОДЛУКЕ О ИМОВИНИ
АКО косовске албанске институције желе да покажу минимум добре воље за поштовање верских права СПЦ на КиМ, дужне су да у потпуности испуне одлуку Уставног суда Косова из 2016. о признавању манастирске имовине. Ова одлука се већ пет година упорно игнорише упркос томе што спровођење захтевају манастир и међународни представници – наводи се у реакцији Епархије рашко-призренске на Куртијево писмо упућено игуману манастира Високи Дечани, уз напомену да је сада беспредметно одговарати на његов захтев да посети ту светињу. Д. З.
ЈЕДИНСТВЕНИ У ОДБРАНИ ИНТЕРЕСА НАРОДА, ДРЖАВЕ И ЦРКВЕ
СРПСКА православна црква има становиште да су важни јединство државе, народа и цркве. Важно је да имамо што ближе ставове и да можемо да их делимо са представницима СПЦ, уз поштовање принципа секуларности – овако је јуче, после ручка који је у част патријарха Порфирија и епископа приредио у згради Председништва, оценио председник Вучић.
Поводом главне теме састанка – ситуације на КиМ и РС, он је пренео утисак да се са архијерејима добро разумео и да им је указао на бројне опасности које прете интересима српског народа:
– Срећан сам што сам угостио патријарха и чак 35 епископа, а ручку је присуствовао и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик. Разговарали смо о кључним питањима за српски народ, као и о ономе што нас чека пре свега по питању КиМ. Видео сам да их је изненадила реакција Грчке.
Посета владика Председништву одржана је у паузи редовног Сабора СПЦ. Избором новог митрополита црногорско-приморског, као и другим кадровским питањима седница би, према неким најавама, данас требало да буде завршена. Р. Др.
Извор: Новости.рс
