ПРОИЗВОДЊА и продаја рена на страном тржишту доноси доста новца. Многи су се определили за готов производ, али паковање у теглице је најтежи део посла, каже МИлан Аџић из Новог Бечеја.
Прилика за добру зараду ако се одлучите за узгајање биљака јесте рен – тврде они који су се усудили да покрену производњу и продају.
Од саме биљке, која иначе изгледом подсећа на обичан коров, може да се заради за пристојан живот, али заправо права прилика за зараду јесте у готовим производима од рена.
-Једно од исплативијих улагања је рен и од једног хектара добије се 5.000 килограма корена. Када се преради и препакује у теглице, рен на иностраном тржишту достиже цену и до два евра за сто грама, што чини да се сва производња и радна снага испати. То се показало као бољи посао од воћарства, малине и кајсије, које су постале неизвесне што се тиче рода и зараде – каже за Мондо Милован Алимпић (51), произвођач рена из Новог Бечеја.
КАКО ЈЕ МИЛОВАН ДОШАО НА ИДЕЈУ ДА ГАЈИ РЕН?
Милован Аџић објашњава да одлуку да се бави производњом рена није донео случајно, већ је најпре анализирао тржиште и прикупљао информације.
– Хтео сам да узгајам нешто чега нема много на тржишту, чега је заправо мањак. Ишао сам по пијацама и продавницама да видим шта се највише користи у исхрани, а да га има мало, посебно у домаћој форми. Након што сам причао и са неким пољопривредницима, видео сам да је рен најбољи избор. Прво сам засадио 10 ари, па након тога 35 ари и имао сам принос од око 2.000 килограма. Сада већ имам један хектар – каже МИлован, који каже да није погрешио са избором и да сада има и регистровано пољопривредно газдинство.
ТРИ АРОМЕ У ТЕГЛИЦАМА
Како каже Милан, одлучио се за домаћи рен односно органску производњу, док је после одређеног времена схватио да је најисплативије продавати готов производ, па је проширио асортиман.
– Од почетка производње рена већ је прошло више од 10 година. Покренули смо прераду и они који у Србији откупљују од нас за ово време су схватили каквог квалитета је рен и да ли им укус одговара. Сада смо почели да проширујемо производњу. У сарадњи са технологом, радимо на испитивању три ароме намаза од рена, тако да је избор све већи – каже Милован Аџић из Новог Бечеја.
ЦЕНА И ДО ДВА ЕВРА ЗА 100 ГРАМА
Колико год да нема много произвођача рена, тржиште Србије је мало и најбоља варијанта за зараду јесте када произвођач договори сигуран извоз.
– Један део продајемо у Србији, а други део пакујемо за руско тржиште. Са њима смо ступили у контакт и они су заправо долазили да провере каква је наша производња и услови рада, а након тога смо договорили посао. Ако произведете све према стандардима, продаја заиста није проблем. Цена плода је око два евра, док се прерађен може продавати по знатно вишој цени. По европским земљама једна тегла од 100 грама кошта и до два евра – каже овај Бечејац.
СТРАНЦИ ТРАЖЕ ВИСОК СТАНДАРД
Иако рен на први поглед није захтевна биљка, многи га називају коровом, али захтева „пуно руку за рад“.
– Месец дана након садње скидају се заперци, буквално се сваки корен откопа, скине заперак, враћа се у земљу, све се то ради ручно. На страном тржишту траже само прву класу, дужине 25 центиметара, два центиметра дебљине, правилног облика. Важна је прихрана и наводњавање, како бисте имали добар принос. За окопавање треба заиста пуно радне снаге. За штеточине се могу користити само дозвољени производи, а у то време, рен треба пазити – каже наш саговорник.
ОДУСТАЈУ ЗБОГ СУЗА?
Оно што је мана јесте то што је за рен неопходан велики број радника, јер машине раде само 20 до 30 одсто посла, односно само грубе радове.
– Радник вади рен и убацује у приколице, а ове резнице на корену се морају сачувати. Јако дубоко треба орати, правити банкине и садити, а то захтева доста радне снаге. Пробали смо са машинском садњом, али су ефекти били слабији. У преради и паковању у теглице има пуно посла, већа је и зарада, али је највећи проблем обезбеђење радне снаге. Од љутине уситњеног рена сузе очи, па се често дешава да радници дођу, па одустају – каже Милован.
НИЈЕ РИЗИЧАН, ОТПОРАН НА СУШУ
Оно што је добро за оне који би да почињу производњу, јесте то што за почетак овог посла нису неопходна велика улагања. Посао се не рачуна као велики трошак и ризик, за разлику од многих других послова у пољопривреди.
– Нема великих захтева према мерама заштите од болести, штеточина и корова. Рен неће уништити суша, мраз, као ни друге непогоде. Може да презими у фази мировања и на веома ниским температурама, којих на нашем поднебљу и нема. Развија снажан корен и увек може да пронађе довољно влаге у тлу- објашњава Милован.
Фото: Pixabay.com
Извор: Мондо
