У свакој земљи па и у Србији могу да се нађу други, нови сојеви. Што се више људи вакцинише, то ће се смањити циркулација вируса и смањити шансе за нове мутације и нове сојеве * Људи су се понашали јако опуштено, што је био разлог за погоршање епидемиолошке ситуације у више наврата
Видимо светло на крају тунела, али и даље нисмо у ситуацији да се потпуно опустимо и понашамо као пре пандемије корона вируса. Надам се да ћемо њен ток променити вакцинацијом, која би до краја 2021. године допринела могућности да живот постане пуно нормалнији, а у 2022. пандемију бисмо могли да ставимо под контролу, каже у интервјуу за Телеграф.рс др Маријан Ивануша, директор Канцеларије Светске здравствене организације (СЗО) у Србији.
Он каже да је могуће да у Србији поред британског, већ постоји и неки други сој корона вируса, као и да ће, ако је то тако убрзо бити доступна и та информација. Наводи и да тренутни прелиминарни подаци говоре да вакцине стимулишу довољно имунитета да задрже значајну ефикасност против већине сојева, и открива нам да ће Србија у јуну ове године завршити студију о утицају цовида 19 на здравствене раднике, када би требало да знамо више информација о преминулим лекарима.
Каква је тренутно епидемиолошка ситуација због корона вируса у Србији и да ли је уопште време да се попуштају мере? Где је Србија тренутно по броју преминулих, заражених и хоспитализованих због цовид 19, у односу на друге земље?
Епидемиолошка ситуација у Србији је под контролом, али свакако број од 2.000 дневно новозаражених није нешто што можемо да занемаримо и да се опустимо. Према подацима, Србија је 8. земља по броју новозаражених у Европи. Свакако озбиљности ситуације доприноси и број преминулих који је сваки дан близу тридесет.
Мере као и до сада треба прилагодити епидемиолошкој ситуацији. У овом тренутку треба имати у виду да је велики верски празник, Ускрс, током кога ако желимо да одржимо ситуацију под контролом треба опрезно да се понашамо и да избегавамо већа и масовна окупљања. Морамо и даље да се придржавамо добро познатих превентивних мера. Позивам све да безбедно прославе, вакцинишу се на позив и да наставе да поштују мере. То значи избегавање гужве, поштовање физичке дистанце, коришћење маски и, наравно, изолација и карантин у случају симптома или блиског контакта са зараженом особом.
Када грађани Србије могу да очекују да им се живот врати у нормалу, тачније када можемо да очекујемо крај пандемије?
Пандемија не познаје границе што се и показало, и док сви не буду сигурни нико неће бити сигуран. И унутар појединачне земље и у свету. Када можемо да очекујемо крај пандемије зависи пре свега од нас самих. Као што смо већ више пута напоменули, видимо светло на крају тунела, али и даље нисмо у ситуацији да се потпуно опустимо и понашамо као пре пандемије. Међутим, оно што је важно напоменути је да на располагању имамо моћне алате за борбу против вируса и до сада знамо како да их користимо, каже Ивануша за Телеграф.рс.
Јавне здравствене и социјалне мере прекидају ланце преноса и оне се морају комбиновати са дугорочном стратегијом вакцинације. Верујем да постоји разлог за опрезни оптимизам и наду у боље дане који су пред нама. Али на крају, одлуке које ће лидери и грађани донети у наредним недељама одредиће када ће завршити акутна фаза пандемије.
Сви смо уморни и желимо своје животе назад, али треба да будемо свесни да се ситуација неће поправити сама од себе. Вирус, као што се већ више пута показало, неће сам да нестане. Ми морамо да га својим понашањем ставимо под контролу. Искрено се надам, да ћемо, нарочито захваљујући вакцинацији, променити ток пандемије, која би, надам се, до краја 2021. године допринела могућности да живот постане пуно нормалнији, а у 2022. пандемију бисмо могли ставити под контролу.
У Србији је поред обичног присутан и британски сој корона вируса. Колико је реално да је код нас стигао и бразилски сој, али да га само нисмо званично дијагностиковали?
Вирус се врло лако и брзо шири из земље у земљу. Превентивне мере, као и мања могућност путовања за сада смањују брзину географског ширења вируса, па тако и нових сојева, али свакако можемо да очекујемо да се у свакој земљи, па и у Србији нађу још неки сојеви вируса. Могуће је да већ постоји још неки сој, осим соја који је откривен у Уједињеном Краљевству, али према нашим подацима, редовно се раде провере, тако да ће, ако је то тако, убрзо бити доступна и та информација.
Да ли је индијски сој заиста толико опасан, и ако јесте, може ли овај дупли мутант да нам поквари све што смо до сада радили?
Још увек немамо довољно података да би могли са сигурношћу да кажемо шта је узрок овако озбиљне ситуације у Индији. За сада само пратимо ситуацију, подстичемо даља истраживања како у Индији тако и ван ње и чим будемо имали више података ми ћемо их поделити са јавношћу. У прошлим недељама у Индији су попуштене јавно здравствене мере, а људи су се дружили на многим масовним скуповима, што би могло имати велики утицај на брзо ширење вируса.
Да ли постојеће вакцине штите од мутираних сојева вируса, или би оне морале да се модификују?
Мутације се прате од појаве вируса јануара 2020. године. Али, нису све мутације значајне. У суштини, значајни су они нови сојеви који имају мутације за које се сумња или за које се зна да омогућавају нови сој вируса, да се лакше шире, изазивају теже болести, мењају клиничку слику или смањују ефикасност познатих алата – мера јавног здравља, дијагностике, лечења и вакцине.
Потребно је више студија како би се проценила ефикасност тренутних цовид 19 вакцина против нових сојева вируса, међутим тренутни прелиминарни подаци сугеришу да вакцине стимулишу довољно имунитета да задрже значајну ефикасност против већине сојева, посебно за спречавање тежих облика болести, хоспитализације или смрти.
Нови сојеви показују важност колективне акције. Сузбијање вируса постојећим мерама јавног здравља, као и убрзање производње вакцине и што брже увођење вакцине је од кључне важности. Морамо да предупредимо вирус. Што се више људи вакцинише, то ће се смањити циркулација вируса и смањити шансе за нове мутације и нове сојеве.
Да ли би свим грађанима требало обезбедити да се тестирају и установе ниво антитела на ковид 19, како је то организовани у другим земљама?
У току су студије за боље разумевање одговора антитела након инфекције и након вакцинације. За оне који су се заразили, већина људи развије имунолошки одговор у року од једне до три недеље након инфекције, али још увек учимо колико је имунитет јак или колико дуго може трајати. Постоје студије које показују да одговор на антитела код људи може трајати неколико месеци (могуће 6 месеци или дуже), али постоје неке разлике у снази одговора у зависности од тежине болести коју је особа доживела. Из претходног искуства са другим корона вирусима, очекујемо да постоји одговор који временом опада.
Потребно нам је више истраживања да бисмо у потпуности одговорили на ово, посебно лонгитудиналне студије које прате истог појединца током времена кроз различите податке имунолошког одговора антитела и ћелија. У овом контексту треба да посматрамо и тестирање које грађани сами спроводе да би установили ниво антитела. Рутинско тестирање због радозналости појединаца нема правог смисла, јер постоји и ћелијски имунитет, који се не потврђује рутинским серолошким тестовима који одређују концентрацију антитела.
Какве би бенефите требало да имају особе које су се вакцинисале?
Вакцинацијом се чува пре свега здравље и живот. Вакцинација не значи да можемо да се опустимо и себе и друге излажемо ризику, посебно јер још увек није јасно у којој мери вакцине могу да заштитите не само од болести већ и од инфекције и преноса. Ова пандемија је и даље сурова стварност, а интензиван пренос још увек траје. Видимо знаке да се број случајева смањује у европском региону СЗО, али смо сведоци јако озбиљне ситуације у свету, а у овом тенутку посебно у Индији. Остаје огроман притисак на болнице, јединице за интензивну негу и здравствене раднике, тако да треба да се вакцинишемо али и да не заборавимо на мере превенције.
Где је Србија грешила, а у чему се и те како показала кад је у питању борба против корона вируса?
Србија је врло брзо успоставила здравствени систем на два колосека, набавила опрему и материјале, тестове, изградила две нове болнице. Србија је постигла завидан успех у вакцинацији људи против цовид 19, пратећи организацију и стандарде СЗО-а тиме и заштитила здравље и животе људи. Такође, битна је и солидарност Србије у донирању вакцина суседним земљама али и вакцинисању странца у земљи, миграната, јер до сада знамо да нико није сигуран док сви нису безбедни – глобално. Имали смо прилику да сведочимо великој посвећености здравствених радника да се пружи помоћ свима којима је у том тренутку била потребна.
Са друге стране, из више разлога људи су се понашали јако опуштено, што је био разлог за погоршање епидемиолошке у више наврата па и сада. Слично као и у другим земљама, људи су уморни, пандемија дуго траје, у комбинацији са новим сојевима вируса то су често разлози зашто имамо озбиљну епидемиолошку ситуацију.
Рекли сте у једном моменту да је СЗО тражила од Србије проверу података о броју преминулих и заражених. Да ли је то Србија урадила, и има ли оправдања за ту грешку?
Када су се у јавности појавиле информације које су довеле у питање званичне податке о пацијентима и умрлима од цовид 19 у Србији, СЗО је у складу са Међународним здравственим правилником затражила објашњење ових навода. Одговор надлежних био је да су подаци који се објављују у јавности, а који су истовремено и подаци које Институт за јавно здравље Србије прослеђује СЗО, подаци којима они у том тренутку располажу. Званични подаци које смо добили од Института за јавно здравље Србије били су у корелацији са епидемиолошком сликом коју смо тада сви могли да пратимо у Србији.
Зна ли СЗО колико је у Србији преминуло лекара и других здравствених радника од последица ковида 19?
СЗО нема свој властити извор информација, па се за епидемиолошке податке за Србију треба обратити званичним институцијама Србије. СЗО, иначе, подржава Србију у спровођењу студије у болницама о факторима ризика за добијање цовид 19 међу здравственим радницима. Биц́е завршена у јуну ове године и даће више информација о утицају цовид 19 на здравствене раднике.
Која је по вама „феноменална“ вакцина, и да ли сте се вакцинисали?
Најбоља је она вакцина која нам је доступна посебно имајући у виду да постоји велики недостатак вакцина на глобалном тржишту. У Србији људи имају ту привилегију, да могу да бирају између различитих вакцина. Пуно људи се због тога колебало између једне и друге вакцине, размишљајући о томе, која је вакцина “најбоља”. У исчекивању неке феноменалне вакцине, људи су губили драгоцено време, како су одлагали вакцинацију.
Став СЗО је све време врло јасан – све вакцине, које су у употреби, требају добити привремену дозволу за употребу на основу јасних и строгих критеријума. Феноменално је, да су научници успели произвести различите вакцине тако брзо. Сада је, као што сам више пута рекао битно да се свако од нас вакцинише. Вирус се неће ставити под контролу тако што ће неко други да се вакцинише. Понашање свакога је значајно и када је у питању вакцинација и превентивно понашање.
Вакцинисао сам се против цовид 19 одмах када ми је вакцина била доступна с обзиром на моју старост и здравствено стање – као и осталим људима у Србији. Сматрам да тиме допиносим стављању ове пандемије под контролу, штитим оне који из здравствених разлога не могу да се вакцинишу, али пре свега и своје здравље.
Прети ли Србији епидемија морбила с обзиром на то да је опала вакцинација ММР вакцином?
У току је Европска недеља имунизације која је прилика да у контексту имунизације против цовид 19 подсетимо и на значај редовне иимунизације. У 21. веку свако дете има право да живи без болести које се могу спречити вакцинама, али та обољења и даље представљају значајну претњу у Европском региону СЗО а једна од тих болести су и мале богиње. Због тога је јачање имунизације у свим земљама и даље једно од кључних питања. Захваљујући вакцинацији, сваке године у свету спречи се појава између два и три милиона смртних случајева.
Епидемија цовид 19 нам је још једном показала значај имунизације и да су вакцине кључне за заустављање епидемије и да нико није сигуран док сви нису сигурни. Зато је важно да у потпуности искористимо ову ситуацију и да додатно утичемо на велику покривеност рутинском вакцинацијом. Ако занемаримо рутинску имунизацију због цовид 9, утицај ће се осећати дуго након завршетка пандемије, јер нам се може десити и епидемија малих богиња. Европа је једно од светских жаришта малих богиња. Свако од нас може и треба да буде пример – вакцинишите се због себе, породице и заједнице.
Извор: Телеграф.рс
