Методије, старији брат, рођен је око 815. године. Најпре је био високи државни чиновник, управник словенске кнежевине – област у долини Струме, а касније се повукао у манастир, закалуђерио се и постао игуман
Данас славимо Свету браћу Ћирила и Методија који су 863. године, дошли у Велику Моравску чиме је започет процес описмењавања словенских народа.
Методије, старији брат, рођен је око 815. године. Најпре је био високи државни чиновник, управник словенске кнежевине – област у долини Струме, а касније се повукао у манастир, закалуђерио се и постао игуман.
Млађи брат, Константин, рођен је 826. или 827. године. Показао је даровитост за науку, па га је царица Теодора довела у Цариград где је заједно са будућим царом Михаилом студирао код најбољих професора и научника оног времена.
По завршетку студија био је библиотекар и архивар Цариградске патријаршије, али је убрзо позван да на Великој школи у Цариграду предаје филозофију (отуда му надимак Филозоф).
Након 40 месеци рада у Моравској, Ћирило и Методије су са ученицима кренули на пут у Рим – вероватно ради посвећења ученика у свештенике. У “Житију Ћириловом” описан је леп пријем мисије у Риму, где је папа примио словенске књиге и осветио их, а приликом посвећења словенских ученика певана је литургија на словенском језику.
Народна веровања кажу не ваља прати веш, усисавати по кући, нити радити било какве тешке послове. Добро је на данашњи дан деца да читају књиге, како би добро учили током целе године. Ако сте студент, и за вас важи ово.
За време боравка у Риму Константин се разболео. Ступивши у грчки манастир, под монашким именом Ћирило, умро је 14. фебруара 869. године.
После Ћирилове смрти, Методије одлази у Панонију, код кнеза Коцеља, а 870. бива постављен за панонско-моравског архиепископа. Ово је наишло на отпор немачких бискупа који су на превару затворили Методија, који је након четири године тамновања ослобођен на наговор папе Јована ВИИИ.
Методије је умро 6. априла 885. године, након чега се мења однос папе према словенском богослужењу, а ученици Ћирила и Методија бивају затворени, продавани као робље и злостављани.
Прогнани из Моравске, ученици Ћирила и Методија створили су најјаче жариште старословенске писмености у Македонији код Охридског језера. На челу развоја словенске писмености нашли су се Климент и Наум. Ту је основан низ манастира и школа у којима је негована традиција Ћирила и Методија у погледу језика и писма.
Старословенски језик, којим се у оно време говорило, први је и најстарији писани (књижевни) језик Словена. Настанак првих књига везан је за мисионарски рад браће Константина (Ћирила) и Методија међу моравско-панонским Словенима. Прве књиге написане старословенским језиком били су преводи хришћанских текстова са грчког језика.
Ширећи писменост међу Словенима, Ћирило и Методије радили су и на увођењу словенског богослужења, као и на организовању националне цркве.
Извор: Телеграф.рс
