Српској политичкој сцени је преко потребно окупљање у један велики Национални фронт. Више је важних разлога за то.
1. На власти је политика Г17+ЛДП са израженим политичким маркетингом којим се присталице владајућег режима уз помоћ медија држе у уверењу да су режимске праве намере патриотске иако то у пракси често не изгледа тако. Томе се може супротставити само прави патриотски блок који ће чврсто стајати у одбрани националних и државних интереса, а пре свега по питању очувања Косова и Метохије у саставу Србије. Ако власт себи дозволи коначно признање лажне државе Косово – то ће бити крај илузија присталица власти да се ради о патриотској политичкој опцији. Зато је потребно да постоји Национални фронт који ће онда бити природан избор за све разочаране бираче владајућих странака.
2. На прошлогодишњим лажним изборима власт је подржала стварање једне грађанске изборне листе на челу са Горданом Чомић, али је зато помогла више изборних листи које су се представљале као патриотске, из чега можемо да закључимо да осећају да једино са те стране може да им дође озбиљна конкуренција па желе на време да је држе под контролом. И у праву су: мимо СНС и СПС, које се такође представљају као патриотске политичке странке, остало је 12-15% патриотских бирача, што са онима из патриотске опозиције који су бојкотовали недемократске изборе чини најмање 20% патриотског бирачког тела ван СНС и СПС. Са разочарењем бирача у СНС и СПС, или њиховим падом са власти, овај проценат се најмање дуплира, што говори о огромном потенцијалу који има будући Национални фронт, ако он буде формиран на време и на један паметан и озбиљан начин.
3. Александра Вучића на председничким изборима не може да победи кандидат „Друге Србије“, грађанског блока политичких партија, или неко ко долази из редова бившег режима. Као и Слободана Милошевића 2000. године, Вучића може да победи само председнички кандидат уједињене опозиције који би имао јасне патриотске ставове. Будући Национални фронт би могао да изнедери таквог кандидата и да добије подршку не само опозиционих гласача већ и одређеног броја присталица актуелне власти, а добро је познато да победе над влашћу нема док део бирача власти не пређе на другу страну или бар оде у апстиненцију.
4. Формирање Националног фронта не искључује сарадњу са осталим колонама опозиције. То не значи да се не можемо договорити о заједничком председничком кандидату или заједничкој изборној листи за републичке или београдске изборе. Али то дефинитивно значи да се у програму те изборне листе морају испоштовати кључне програмске идеје Националног фронта, као и да нема будуће власти без патриотског дела у њој. То истовремено подразумева и да нема повратка на бивши режим који да је био добар не би СНС дошла на власт.
5. Национални фронт би могао да почива на пет програмских темеља:
1) Одбрана Косова и Метохије у саставу Србије и формирање Српског мини-шенгена са Црном Гором и Републиком Српском;
2) Домаћи економски интерес у први план – државна подршка домаћој привреди и пољопривреди;
3) Породица на првом месту – борба против беле куге и подршка рађању, младим брачним паровима, породицама са децом, породичним фирмама и породичним пољопривредним газдинствима на селу;
4) Зелени патриотизам – заштита животне средине и очување домаћих природних ресурса у нашим рукама, неодступна борба за здрав ваздух, воду, земљу и храну.
5) Промена система – која значи не само смену актуелне власти већ и промену комплетног корумпираног политичког система који овде траје већ преко 30 година и обнову владавине институција, закона и правде.
Овај програм будућег Националног фронта био би изнад левице и деснице, монархистичког или републиканског опредељења, власти или опозиције, верских и националних разлика, и других наших подела и сукоба.
У томе је и поента: не гледајмо више и не инсистирајмо на ономе што нас дели већ на ономе око чега се слажемо и што нас сабира. Нико од нас појединачно не може да уради ништа – ни у борби против садашње лажнопатриотске, недемократске и криминалне власти, нити у будућој Влади након промене власти и система.
Заједно смо свакако јачи и у домаћој и у међународној јавности. Тек би један велики и јединствени Национални фронт коначно обезбедио снагу и утицај за све тренутно расцепкане и самостално немоћне опозиционе патриотске политичке опције. То би био патриотски васкрс.
Прва јавна манифестација Националног фронта, или будућег уједињења породичне и родољубиве Србије под било којим другим именом и у било којој другој интегративној форми, може бити Породична шетња „ЗА СВЕ НАШЕ ПОРОДИЦЕ“, надстраначки скуп који ће бити организован на Светски дан породице, у суботу, 15. маја у 15 часова испред Народне скупштине у Београду.
Извор: директно.рс
