У протеклих 13 месеци кафићи и ресторани раде са 45 посто смањеним капацитетом, рекао ја за Телевизију Прва Миша Релић, из Удружења ноћних клубова.
„У мерама каже да мора да постоји два метра раздаљине између особа. То значи да ако седнемо ви и ја на ручак треба да причамо на два метра“, прокоментарисао је.
Како је оценио, минималци које су добили су контрапродуктивни.
„Јер, ако добијеш 30.000 динара ти мораш да платиш 18.000 динара за то, а онда мораш и наредни месец да задржиш истог тог запосленог који седи код куће, а ви не радите. Мораш да платиш 30.000 минималце и још 18.000 доприноса – дакле, добијеш 30, платиш 66 хиљада. Баште фиктивно јесу отворене, али неки ресторански посао у тој башти се неће догодити“, нагласио је саговорник ове телевизије.
Дао и предлог како би могле да се реше ствари.
„Ја бих јасно дефинисао колико људи може да седи за столом и не бих онда говорио ‘Мора да буде два метра између људи’, него од једне групе људи до друге групе мора да буде толика и толика раздаљина у свим правцима. Онда бих организовао полицију, војску, комуналци – ко год може да контролише то. За седам дана озбиљног рада полиције сви ће да буду мирни као бубице и сви ћемо моћи да радимо. Молим Кризни штаб да прими једног угоститеља као саветодавно тело који ће рећи ‘Немојте да нас затварате у 8, ако морате да нас затворите – затворите нас у 9, да неко може да дође на вечеру у 7 сати'“, истакао је Релић.
Његово мишљење је да пре октобра они неће моћи да раде, јер је, између осталог, мали број младих људи који је ревакцинисан.
„Слушао сам председника Вучића кад је рекао да постоји проблем са ноћним клубовима и баровима, јер не постоји шифра под којом се водимо, али нисам ја изабрао број, ја сам рекао чиме се бавим и добио сам број – није грешка до мене, него у систему“, напоменуо је.
Релић је био и један од учесника данашње конференције за новинаре којој су присуствовали и председница Удружења салона венчаница Србије Виолета Шоћ, Бошко Бубања из Удружења ивент индустрије и Дарио Прпић из Асоцијације угоститеља Србије.
„13 месеци покушавамо да избегнемо протест, причамо у медијима да не можемо да фунционишемо, примамо рачуне – а не можемо да радимо. Престали смо да радимо 12. марта, онда нам је у јуну речено да је све у реду, а потом смо проглашени за легло зараза и опет затворени. Одрадили смо четири викенда у септембру, да бисмо врло брзо после тога ушли у затворене просторе. Ако радите у затвореном простору од 200 квадрата и можете да примите једну особу на четири метра квадратна, ви у тај простор можете да примите 50 особа. Када изузмете ваше особље, што у мом случају значи 21 особа – ја могу да примим 29 особа као госте. То је економски потпуно неизводљиво. Онда смо у новембру поново проглашени за легло заразе, а највећа зараза је била половином децембра. Какве везе онда имамо са леглом заразе?“, упитао је на поменутој конференцији.
Нагласио је да не траже профит.
„Ми не тражимо новац као профит, не тражимо новац за нас, ми тражимо новац да платимо рачуне. Новац који нама држава да неће остати у нашим џеповима, он иде назад држави“, поручио је.
Изнео је и рачуницу.
„У Србији има око 150 клубова. За помоћ свим тим клубовима је потребно миллион и 200 хиљада евра. Држава ће у року од 7 дана добити назад 700 хиљада евра. Преосталих 500 хиљада ће отићи разним рентијерима који изнајмљују просторе ноћним клубовима и баровима. Динара нам неће остати, али ћемо макар продисати и изаћи из катастрофе из које се налазимо. Е сад, тих 500 хиљада евра који су прави трошак државе – не знам да ли знате да ноћни клубови и барови годишње доведу у Београд 450.000 туриста. То значи да би 1,1 евро потрошње сваког туристе у наредној години исплатило тих пола милиона колико би евентуално државу коштали сви ноћни клубови и барови у Србији“, предложио је Релић.
Извор: Б92/ТВ Прва
