Бајден и Путин су прво телефонирали, а онда су уследиле нове санкције.
Али оне су чист ПР, пише руски новинар Константин Егерт за DW и чак претпоставља да су Бајден и Путин прећутно договорили анексију источне Украјине.
Амерички председник Џо Бајден задао је снажан ударац Путиновом режиму. Или можда није? На први поглед све делује као да је Бела кућа у четвртак покренула нову рунду сукоба са Москвом.
Због наводних хакерских напада и мешања у изборе прошле године, десеторо руских дипломата избачено је из Сједињених Држава, уведене су и финансијске санкције против појединаца и фирми повезаних са Кремљом.
Ни 24 сата нису прошла од Бајденовог телефонског позива Владимиру Путину, када је амерички председник понудио и лични сусрет, и објављивања нових санкција. То наизглед сахрањује могући сусрет двојице председника. Припреме за такве састанке обично подразумевају одређену уздржаност на обе стране.
Бајден је често био критикован јер није казнио Кремљ за наводно мешање у прошле председничке изборе у САД. Нови председник није могао да седи скрштених руку, посебно у јеку растућих напетости око Украјине. Тако да је за сада одабрао благе санкције о којима је, можда, Путина обавестио унапред.
Као индиректна потврда може да послужи чињеница да је неке детаље санкција унапред открио Њујорк тајмс, један од главних канала преко којег демократска администрација у Вашингтону пушта ствари у јавност. Да је стварно планиран удар изненађења, а не обични ПР, онда Бела кућа не би о томе унапред брбљала по новинама.
Једина збиља непријатна ствар за Кремљ је што, према директиви издатој у Вашингтону, Бајден и наредни председници САД могу по нахођењу да уводе санкције уколико оцене да је неки потез Москве непријатељски. Могу да финансијски таргетирају компаније или појединце, чак и супруге и одраслу децу припадника руске владајуће елите. И све то без одобрења Конгреса.
Један западни финансијски аналитичари каже да је то „нови амерички Дамоклов над Путином – пет пута већи и пет пута оштрији од претходног“.
Такве санкције не наносе моменталну штету, већ пре повлаче црвене линије. Сада ће Путин одговорити. У космосу руског председника, чињеница да је Бајден први дохватио слушалицу и телефонирао у Москву значи да је Бајден први попустио.
Путин није одолео да не примети како је америчка морнарица опозвала два разарача која су била послата у Црно море као подршка Украјини. Путин је наредио да се Азовско море у великој мери затвори до октобра, под изговором „морнаричких вежби“. Тим потезом се очито прети Украјини потенцијалном блокадом лука Бердјанск и Маријупољ. Бела кућа на то још није одговорила.
У међувремену је Русија такође најурила америчке дипломате, називајући то реципрочним одговором на нове санкције. Може бити да ће Путин сасвим забранити рад америчком Радију Слободна Европа у Русији – тај рад је већ сада жестоко отежан. Рачуна се да ће Путин ипак свој главни одговор сачувати за обраћање у Думи идуће среде (21. април).
Антиукрајинска и милитаристичка хистерија у руским државним медијима никако да попусти. Могуће је да ће Путин идуће седмице признати независност самопроглашених „народних република“ Доњецка и Луганска, марионетских творевина Кремља на истоку Украјине. Могуће да руски председник чак најави слање „мировне мисије“ у Донбас.
Тако би се „легализовала“ ситуација која влада од 2014. откако Кијев не контролише тај део земље. Ако Путин стварно најави довршетак тог чина, са добрим аргументима ће моћи да се претпостави да се о томе договорио – или, боље рећи, тихо споразумео – са Бајденом.
Додуше, реакције са Запада и нове санкције биле би тада неизбежне. Јер, такав корак би значио фактичку анексију новог дела украјинске територије. Реакција у Кијеву била би оштра, али би председник Владимир Зеленски барем могао званично да објави оно што сада говори тихо – да је Споразум из Минска којим се регулише примирје заправо мртав јер га се нико не придржава.
Блиско је памети да је Бајден предложио Путину да се зацементира статус кво. Америчком председнику би то одговарало јер има друга посла и код куће и напољу, пре свега надгорњавање са Кином.
Бајденова понуда Путину би зато могао да буде одређени „пакт стабилности“ и претња оштријим санкцијама ако се пређу црвене линије. Девиза би гласила – сад је тако како је, али немој више да нам приређујеш изненађења!
Проблем је што су такви договори у европској историји увек били крхки. Када је 1908. Аустроугарска званично анектирала Босну, многи су мислили да је то званични довршетак раније свршеног посла. Знамо шта је било после.
Извор: DW
