Словеначки портал „Нецензурисано“ објавио је „нон пејпер“, односно неслужбени дипломатски документ о новим поделама на територији бивше Југославије.
Документ, који је подигао прашину у региону протеклих дана, говори о идејама за комадање Босне и Херцеговине, приступању Републике Српске Србији и уједињењу Косова с Албанијом, а спекулише се о томе да је словеначки председник Јанез Јанша „нон пејпер“ послао у Брисел.
Нико службено није потврдио да је председник Европског савета Шарл Мишел од Словеније добио документ таквог садржаја. Али неслужбени дипломатски документ који предвиђа распад Босне и Херцеговине, припајање Републике Српске Србији и уједињење Косова с Албанијом заправо постоји, пише Нецензурисано, преноси портал Клиx.ба.
Према информацијама словеначког портала, документ под називом „Западни Балкан – пут напред“ примио је кабинет Шарла Мишела још у фебруару.
Ко је то написао не може се званично знати. Према изворима словеначких новинара, засигурно није написан у словеначком Министарству спољних послова.
Део његовог садржаја могао је бити написан, према неким информацијама, у Будимпешти. Ипак, у бриселским дипломатским круговима о њему се говори као о „словеначком“ документу, јер је наводно Јаншин кабинет учествовао у слању на разне адресе.
Будући да се ради о неслужбеном дипломатском документу намењеном комуницирању различитих ставова и иницијатива без службеног карактера, нема ни главу ни потпис. Дошао је до Мишела мимо службене дипломатске поште, па се његово постојање може у било којем тренутку јавно порећи.
То, дакле, није службени став Словеније, већ само један од неформалних предлога за могуће решење питања која се тичу земаља бивше Југославије. Али његов садржај је у потпуној супротности са свим важећим документима на којима се темељи спољна политика Словеније.
Како раскомадати БиХ
Документ тако у уводу спомиње „нерешена национална питања Срба, Албанаца и Хрвата“, која су се појавила након распада Југославије. Аутори документа истичу да чак и након успостављања мира након завршетка ратова, обећаних европских перспектива и напретка Северне Македоније и Црне Горе у овом правцу у региону, „кључна питања остају нерешена“. Ово су та питања:
да је Дејтонски споразум 1995. године, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, који је однио више од 100.000 живота, практично препознао оно што је постигнуто у рату, али не у принципу.
да је тренутно тешко замислити европске перспективе Србије и Косова.
да се чланство БиХ у ЕУ може у потпуности искључити.
да је у међувремену празан простор искористила Турска, која је повећала свој утјецај у БиХ и Северној Македонији.
да осим Турске, неколицине локалних политичара и њихових присташа, који лично имају користи од хаоса и нефункционалних институција, нико није задовољан ситуацијом у БиХ.
Кључни део „нон пејпера“ су предложена „решења“ за претходо описане проблеме.
Аутори документа нагласили су да Србија, Хрватска и Албанија тренутно имају стабилне владе и да су њихови изабрани политичари способни доносити стратешке одлуке.
Шта предлажу?
1. Уједињење Косова и Албаније. „На Косову се 95 посто становништва жели ујединити с изворном албанском нацијом. Слична је ситуација и у Албанији. Граница између Албаније (чланице НАТО-а) и Косова практички не постоји. Српски део Косова добио би посебан статус – по узору на Јужни Тирол“, наводи се у документу. То је аутономна покрајина у северној Италији, где већина становништва говори немачки.
2. Уједињење већине територије Републике Српске са Србијом. „Српско национално питање може се у великој мјери решити припајањем дела Републике Српске Србији. У овом случају, Србија је спремна пристати на уједињење Косова и Албаније“, наводи се у документу.
3. „Хрватско национално питање може се решити спајањем већине хрватских кантона у БиХ с Хрватском или давањем посебног статуса хрватском делу БиХ (по узору на Јужни Тирол).“
4. „То би Бошњацима дало независну функционалну државу и преузели би пуну одговорност за њу. На референдуму би људи одлучивали да ли ће се придружити ЕУ или будућности изван ЕУ (следећи примјер Турске). За сада велика већина Бошњака подржава у перспективи ЕУ, а у наглом порасту турског утјецаја и радикалног ислама, ситуација би се могла драстично погоршати у следећој деценији“.
Извор: Б92/KLIX.BA
