ВЕЛИКИ рат у северној Европи могао би да се одвија руским „одсецањем“ балтичких држава, чиме би спречили НАТО снаге да им одмах притекну у помоћ. Тиме би Руси обезбедили своју превласт у региону, пише у анализи шведске Агенције за одбрамбена истраживања, коју преноси Раша Тудеј.
Истраживачи су извели симулирану ратну игру како би утврдили однос снага у централној и северној Европи, у случају да дође до мало вероватног „сценарија ноћне море“. Према том плану, Русија је напала Литванију кроз Белорусију, након чега је читав НАТО савез увучен у директан сукоб какав није виђен на старом континенту још од 1945. године. Ипак, у овој симулираној ратној игри није „коришћено“ нуклеарно оружје.
– Ако погледамо податке на папиру, однос снага је у корист Русије, у случају да конфликт потраје кратко – пише у извештају.
– Изненадни напад који би руској армији омогућио да се повеже са трупама у калињинградској ексклави био би од суштинског значаја, пре почетка америчких, британских и француских ваздушних напада – пише у извештају.
С друге стране, тврде аналитичари, најбоља шанса НАТО пакта би била спречавање ваздушне надмоћи Русије и задржавање трупа до пребацивања ратних авиона.
– Проблем НАТО пакта је тај што ће њихова лако наоружана пешадија са слабом артиљеријском подршком више зависити од ваздушне подршке. Ако би Руси преокренули ваздушне битке на почетку рата у своју корист, рат би се брзо окончао – пише у извештају шведске аналитичке куће.
Иако је симулација заустављена након четири дана и нико није извојевао „чисту победу“, Русија је била у доброј позицији да обезбеди оперативни успех на терену.
– Главни фактори који стоје иза руског успеха били су изненађење, јаче бројно стање, механизација и, не мање важно, обим и домет артиљеријских оруђа и балистичких ракета – пише у закључку извештаја.
Антон Алиханов, гувернер Калињинградске области, рекао је недавно да Русија нема овакве борбене планове зато што „не жели зло својим суседима“.
Извор: Новости.рс
