Наш чувени пулмолог др Бранимир Несторовић пропагира идеју да се човек сам лечи. Он не оспорава да традиционална медицина има многе успехе, али сматра да се удаљила од суштине да помогне човеку и постала комерцијализација, велики начин да се заради новац.
Сведоци смо да имунитет у данашње време представља битну карику не само у очувању здравља, већ и опстанка у време пандемије коронавируса. Кључну улогу, наравно, игра чињеница у каквом је стању наш имунитет.
– Јако сам добар са својим пацијентима и скоро сви хронични болесници користе и неке алтернативне методе лечења. Болнице су постале дехуманизовани комбинати у којима нико никог не познаје, а алтернатива има емпатички карактер. Сваки лекар мора да пита пацијента да види шта осећа, који су му страхови, шта му највише смета… – каже др Несторовић.
Људима саветује да се не воде научним радовима, већ личном интуицијом.
– Постоје три тачке интуиције – стомак, срчана интуиција која вам говори да ли вам се нешто свиђа и мождана или најглупља – инхибирана утицајем васпитања – поручује.
– Мислим да људи недовољно знају шта им користи и шта им штети. Сад кад је била корона нико није причао о једноставним лековима као што су цинк, црна зова и уље чичка. Сви знамо како то делује али ипак тражимо само лекове – каже др Несторовић и додаје – Ко је паничар у ово време њему мозак одмаже, а познато је и да позитивно размишљање продужава живот за 5 година. Ми све то знамо, али није баш лако да се усвоји позитивно размишљање. То не иде по рецепту, треба да се ради на томе. Постоје технике као што су медитација или акупунктура, који нам помажу да научимо да користимо наш мозак – казао је професор Несторовић.
Шта је најбоље против вируса и прехладе?
Спавајте довољно
Балансирајте исхрану
Користите мед, нану и сируп или сок од зове
Надокнадите витамин Д у зимским месецима
Једите поврће и воће, а нарочито црно воће
Узимајте суплементе цинка
Поједите један бразилски орах недељно
Конзумирајте рибу
Слободно се крећите и спавајте на хладном
– Када се помене црна зова, многима делује непознато, али заправо, реч је о нашој домаћој зови. Од ње је, за јачање имунитета – како наводи доктор, добро користити домаћи кувани сок, или пити сок од цеђених свежих плодова.
Нана и мед значајно помажу код кашља
Када дође до напада кашља, често се прибегава инхалационој терапији. Ипак, како тврди др Несторовић, таква врста лекова за астматичаре, данас се злоупотребљава.
– Пре две године Европско удружење дечјих пулмолога упутило је циркуларно писмо које није добило, чини ми се, неки нарочити публицитет. Они су упозорили да се кашаљ не сме лечити као астма, зато што ти лекови неће имати адекватно дејство већ могу и да погоршају стање – истакао је Несторовић и додао да лекови за кашаљ нажалост нису много ефикасни али да има помоћи.
– Мед може бити од велике користи јер активира рецепторе за слатко, а ти рецептори су истовремено рецептори за кашаљ. Други природни лек је нана. Нана делује на кашаљ, али има још много лековитих својстава, делује на концентрацију, упија никотин из ваздуха… – набраја др Несторовић.
Осим чаја од нане, добро је и есенцијално уље нане које у комбинацији са млаком водом треба утрљавати у кожу у пределу плућа. – Интересантно је да је кашаљ условљен психички. Тако да и тај блиски контакт са дететом док се масира уљем уме да му скрене пажњу и да умањује бол – објашњава др Несторовић.
Значајну улогу играју витамин Д и Цинк
Доктор издваја и витамин Д као значајан јер, како наводи, између октобра и априла, на нашој географској ширини, нема довољно сунца да би се у кожи створило довољно тог витамина па се мора уносити додатно.
– Ми смо подложни недостатку витамина Д током зимских месеци па тако, током јануара, код већине људи скоро да га и нема у крви. Када се витамин Д додатно унесе, људима то помаже и позитивно утиче на имунитет. У том смислу најбоље је јести морску рибу која додатно има и јода у себи, што је код нас такође дефицитарни елемент, јер се показало да суплементација, односно додаци исхрани нису тако ефикасни – рекао др Несторовић уз опаску да се рецимо цинк мора узимати у виду суплемената и то у дози од 10 до 15 мг дневно за одрасле.
Када је реч о селену како бисмо га имали довољно, потребно је да поједемо један бразилски орах недељно.
Доктор подсећа на једну студију која је рађена у Кини и у којој је учествовало 800.000 људи који су јели кувану рибу осам недеља. Они који су кувану рибу јели само два дана успели су да знатно појачају имунитет.
Физичка активност
Професор Несторовић напомиње и да је физичка активност једна од главних имуно-стимулатора. Препоручује умерену физичку активност, у виду свакодневне шетње, или умереног вежбања, пише Ало.
Извор: Република.рс
