Сваки сат који велики теретни брод Евер Гивен проведе заглављен у Суецком каналу светску економију кошта 400 милиона долара.
Један од највећих бродова на свету је под налетима пешчане олује и јаког ветра у уторак запео између две обале канала кроз који прође трећина светске поморске трговине.
Не само да је заробљено 20.000 контејнера са робом која је из Кине требало да стигне до Холандије, већ у реду иза гиганта дугог више од 400 метара чека више од 300 других теретних бродова.
Тегљачи, багери, ни све светски познате компаније које се баве спасавањем бродова током претходних дана нису успеле да ишчупају овај брод и нормализују саобраћај.
Што време више пролази, пише Тајм, све ће бити теже јер плима која може да помогне да се брод лакше одвоји од обале потрајаће само до почетка наредне недеље, и ако се до четвртка “насукани кит” не ослободи предвиђања су да би то могло да потраје и неколико недеља.
Јапанска компанија Схоеи Кисен Каисха, у чијем је власништву овај брод, издала је саопштење у ком каже да је ситуација „екстремно тешка“ и извињава се због тога што су проузроковали застој.
„Настављамо да чинимо све што можемо“, поручили су власници Евер Гивена, брода који је направљен пре три године. Сви чланови посаде брода, њих 25 махом из Индије, на сигурном су, саопштили су.
Питер Бердовски, извршни директор компаније Ројал Боскалис Вестминстер која покушава да ослободи брод, рекао је холандским медијима, а преноси Њујорк тајмс, да би акција спасавања „могла да потраје данима, чак и недељама“ и да је напуњени Евер Гивен као „веома тежак кит насукан на плажи“.
Више од 10 одсто укупне трговине иде преко овог Канала, а светску економију без сумње већ сада овај инцидент кошта више од 30 милијарди долара.
Британски часопис специјализован за бродове Лојдова листа пише да је вредност робе која сваког дана прође кроз Суецки канал неких 9,7 милијарди долара, од тога 5,1 милијарди иде ка западу, 4,6 милијарди долара је вредност робе која се креће ка истоку.
Просечан број бродова који дневно прође кроз Канал је 93, што ће рећи да је за претходна четири дана готово 400 бродова требало да прође.
Власници бродова који чекају иза Евер Гивена одмах су почели да траже алтернативе, које су далеко од доброг решења јер они који су из Азије кренули ка Европи морају да заобилазе Рт добре наде и целу Африку.
То је много мање безбедан, али и доста дужи пут, јер им је потребно две недеље више, самим тим и трошак пута је много већи.
Највише буре је на тржишту нафте, где су цене истог дана по вести да је брод блокирао Суецки канал почеле да расту.
Тајм пише да приближно три милиона барела нафте дневно прође кроз Суецки канал, али стручњаци не мисле да ће успоравање саобраћаја од неколико дана имати огроман утицај на тржиште.
Јуче је, пише Ројтерс, цена сирове нафте порасла за два долара на 63 долара за барел јер је у Каналу заглављено најмање 30 танкера са нафтом.
„Кашњења долазе у тренутку када није сезона потражње за сировом нафтом или природним гасом, тако да ће то сигурно ублажити утицај на цене ове робе на тржишту“, пише Ројтерс. Већи утицај на цену могао би да буде у случају да канал остане непроходан дужи период због бродова који превозе гориво и лож-уље.
„Неких 20 одсто нафте у Азију долази преко Медитерана и Црног мора, односно Суецког канала“, напомиње Шри Параваикарасу, директор Асиа оила.
Уколико блокада потраје две недеље милион тона природног гаса каснило би на испоруку у Европи, у најгорем могућем сценарију месец дана кашњења дуплирало би ову цифру, наводи Ројтерс позивајући се на аналитичаре.
Трговци, међутим, кажу да у тренутној ситуацији бирају да сачекају – уздају се да ће плима наредних дана да реши проблем. Свако кашњење робе има огромне последице по власнике бродова и трговце, али аналитичари напомињу да би се и ова пометња уколико потраје могла одразити на крајњег корисника, односно потрошаче.
Криза због брода који блокира Суецки канал би поред новчаних губитака могла проузроковати несташицу тоалетног папира на глобалном нивоу.
Иза “Евер Гивена” је остала заглављена флота теретних бродова који превозе различите производе, а међу којима се налази и тоалетни папир.
Извршни директор бразилске компаније “Сузано СА” Валтер Шалка, која се бави производњом целулозе, изјавио је за Bloomberg News да компанија касни са транспортом сировина неопходних за производњу тоалетног папира.
Због блокаде промета сировина у Суецком каналу у комбинацији са повећаном потражњом за целулозом у неким државама као што је Кина, могло би доћи до несташице тоалетног папира на глобалном нивоу, закључује Шалка.
Шалка је забринут да ће се невоље у транспорту погоршати – што ће узроковати велике поремећаје у трговини целулозом који би могли утицати на комплетне залихе тоалетног папира, наводи Bloomberg.
Стручњак за превоз контејнера из Данске Ларс Јенсен, рекао је за британски Миррор да ће блокада канала утицати на пошиљку свакодневних предмета за домаћинство, укључујући и тоалетни папир.
Извршни директор холандске компаније Боскалис, Петер Бердовски, која покушава померити насукани брод, сматра да је прерано рећи колико би решавање проблема могло потрајати и да је у питању неколико дана.
Међутим, јапански власници брода, међу којима и Јукито Хигаки, председник компаније “Shoei Kisen”, истичу да је распоређено 10 тегљача који раде на извлачењу брода те да његова посада очекује да би могли испловити већ у суботу навече према токијском времену.
Хигаки је на конференцији за новинаре у јапанском граду Имабари казао да “настављају да раде на уклањању талога” те да би се решење кризе могло очекивати већ данас.
То може бити и велики проблем за Србију, али и за свет, пошто се на почетку епидемије народ “тукао” за тоалет папир.
У марту, тек што се корона-криза заоштрила, схватили смо шта нам је једно од највећих културних и привредних добара: тоалет-папир!
“Тоалет-папир је метафора безбедности – ако није већ постао и симбол корона-кризе. И свега одвратног што се са вирусом повезује.”
Стварање залиха – замена за чин борбе
Ортвин Рен, социолог и истраживач ризика, каже да „истраживање ризика познаје типове оног који гледа у страну и игнорише опасност, оног који бежи и учаури се и оног који се бори“.
Овај последњи постаје активан када осети претњу и стварање залиха је за њега замена за борбу. А да ли је неко тип који бежи или се бори, то одређују васпитање и искуство. Много тога одређује и конкретна ситуација: када је за воланом, човек је углавном тип борца, а као пешак је тип који бежи.
У хаосу око тоалет-папира, Ања Ахцигер, економска психолошкиња са Цепелкиновог универзитета у Фридрихсхафену, препознаје образац понашања сличан сунчању на годишњем одмору. „Људи у медијима чују да други купују много тоалет-папира“, каже Ахцигерова за Зидојче цајтунг.
“На послу, у породици, међу пријатељима, стално се говори о томе ко је колико тоалет-папира накуповао. Они који немају залиха, постају нервозни – и почињу и сами да стварају залихе”, додаје она.
Извор: Објектив.рс
