Недавни поновни земљотреси код Петриње, Дубровника и у Албанији доказ су да сеизмичка активност на овом подручју не престаје, али стручњаци умирују речима да у скорије време не треба очекивати јаче потресе од оног петрињског од 6,3 степена по Рихтеру који је затресао цео регион.
Сеизмолог Славица Радовановић објашњава за „Блиц“ да се не може предвидети где ће бити следећи потрес који свакако на том подручју неће одступати од тренда пада јачине, али нам, како предвиђа, предстоји и тренд буђења, тако да у наредних 10 до 15 година можемо очекивати земљотрес врло великих магнитуда на неком другом простору Балкана.
– Хрватска не би требало да очекује јачи земљотрес од оног из децембра нити би то требало да се деси у близини. Тек понеки ће можда штрчати по својој јачини, али неће прелазити најјаче забележене магнитуде на том подручју. Ипак, тај земљотрес је био доказ да је почео циклус јаких земљотреса на простору Балкана. То је неповратни процес и сведоци смо да је сеизмичка активност на Апенинском полуострву имала неколико снажних италијанских земљотреса. Ми сеизмолози смо тада рекли да ће се сигурно прелити та сеизмичка активност на простор Балканског полуострва, где дуги низ година није било најјачих земљотреса, а нарочито у том приморском делу где је последњи био у Црној Гори 1979. године. Након тога 2019. догодила се Албанија која, такође, дуго није имала јаких земљотреса. Онда је започела сеизмичка активност код Загреба, да би кулминирала код Петриње – прецизира наша саговорница.
Како истиче, на простору Балканског полуострва, а ту мисли на читаво подручје све до Истанбула, где дуго није било јаких земљотреса.
– Кроз историју било је ситуација да се у неколико година догоди неколико јаких земљотреса. Сећамо се земљотреса у Македонији 1963. године, а затим оног у Бањалуци 1969. Било је потребно неколико година да прође да се деси јак земљотрес, условно речено, на истом простору. Зато кажем да сада можемо очекивати у наредних 10 до 15 година да ће се у неком другом простору Балкана опет десити земљотрес врло високих магнитуда, при чему у Србији земљотреси на срећу немају овако високе магнитуде какав је био петрињски. Наши максимални земљотреси су имали магнитуде до шест степени Рихтера.
Каже и да је јако тешко предвидети које ће бити ново жариште, али напомиње да постоје простори и у Македонији, и у Бугарској, и у Румунији, па и у источној Србији, у којима могу да се догоде јаки земљотреси, а дуги низ година нису.
– Поред Краљева и Мионице, наши најјачи земљотреси су били у Руднику, Свилајнцу и Лазаревцу. Треба пратити сеизмичку активност јер свака ситуација у којој се деси јак земљотрес за којим ништа не следи само сведочи у прилог томе да се сеизмичка енергија скупља – закључује наша саговорница.
Већи део земљотреса који се свакодневно дешавају у нашој земљи су само инструментално регистровани и чулно их не можемо никако осетити, али ипак постоје жаришта где могу да се десе јаки потреси.
– Сеизмичка активност је стална. Што се тиче зона које су генерисале јаче земљотресе кроз историју су Копаоник, Рудник, те гњиланска зона и потез према Македонији. Такође и долина Мораве, те део од Краљева до Крагујевца. Најјачи земљотрес у Србији вероватно је био онај у Лазаревцу из 1922. године. Кажемо вероватно јер инструментална сеизмологија тада ипак није била на овом нивоу – кажу за „Блиц“ стручњаци у Републичком сеизмолошком заводу.
По карти сеизмичког хазарда угрожена су и подручја централне Србије до Александровца, те околина Новог Пазара, делови Војводине на северу Бачке код Апатина, сам исток Баната дуж границе са Румунијом, као и подручја око Кладова и Неготина.
У три приказане карте које сабирају информације у периодима од 95, 475 и 975 година најмање земљотреса у Србији је било на потезу од Суботице на северу преко Врбаса до Бачке Паланке на југу Бачке.
– За тектонске земљотресе, карактеристичне за наше области, основни извор енергије су тектонски напони изазвани подвлачењем афричке плоче под европску. С тим да имамо и јадранску микроплочу која је кривац за потресе у Албанији – подсећају сеизмолози.
Јадранско море лежи на јадранској тектонској микроплочи која се, према њиховим речима, у мезозоику одвојила од афричке плоче. Кретање те плоче и судар с евроазијском плочом је знатно утицало на уздизање околних планинских ланаца, а такође утиче и на потресе.
Геолошки информациони систем Србије раздваја осам подручја са могућим јаким земљотресима.
Јадранска приобална зона, Војводина (Кањижа, Бечеј, Нови Сад, Рума), западна Србија (Лозница, Крупањ, Бајина Башта), централна Србија (Лазаревац, Аранђеловац, Рудник, Краљево, Копаоник), подручје Велике Мораве (Свилајнац, Јагодина, Сталаћ), подручје источне Србије (Голубац, Неготин), подручје између Нишаве и средњег и горњег тока Јужне Мораве (Димитровград, Босилеград, Ниш, Врање) и Космет (Пећ, Призрен, Приштина, Липањ, Урошевац).
– На подручју Србије земљотреси јачине 6 степени МСК угрожавају 13 одсто површине, јачине 7 степени 59, јачине 8 степени 23, а они јачине 9 степени око 5 одсто. То значи да је око 87 одсто територије Србије угрожено земљотресима који оштећују грађевинске објекте.
Најјачи земљотрес у Србији, према доступним подацима, догодио се 1922. године у Лазаревцу и био је јачине шест степени по Рихтеру. Јак земљотрес погодио је Мионицу и околину у ноћи између 29. и 30. септембра 1998. године. Тада је настрадала једна особа, а 3.500 објеката није било више употребљиво. Коначно, последњи земљотрес изнад пет степени који памтимо, догодио се 2010. године, у близини Краљева. Интензитет му је био 5,5 степени, а погинуле су две особе.
У „мирној“ години на територији Србије лоцира се око 1.000 земљотреса, а у случају јачег прати га већи број слабијих потреса, два до три пута више.
Ови земљотреси су у највећем броју мањих магнитуда које могу да региструју инструменти, а људи их не могу осетити. На један магнитуде шест догоди се приближно 10 магнитуде пет и приближно 100 земљотреса магнитуде четири степена.
Извор: Блиц.рс
