Више од две деценије касније, имамо дуплиран број оболелих на годишњем нивоу, све агресивније туморе који не рагују на терапије, све више оболелих млађих генерација, и што је највише забрињава, све више деце.
Проф. Грујичић је убеђена да у повећаном броју оболелих од малигних болести има утицаја осиромашеног уранијума, али истиче да није он једини кривац, већ и загађење. А, с обзиром на то да смо у епидемији короне и даље, каже да ћемо када је о карцинома реч тек платити данак ковида 19, јер се многи плаше да иду код лекара.
– Овај дан нас подсећа на то да је једна држава усред Европе без икакве одлуке и уз пуно кршење међународног права бомбардована и разорена. Да су цивили убијани, да су рушене школе, болнице и путеви. Да је покушано да се од терориста направе легитимни представници и криминална држава на територији суверене државе Србије. Као и на то да је ово тихи рат који и даље траје, агресија после агресије – каже проф. др Грујичић.
Подсетила нас је на званичне податке оболевања од карцинома пре бомбардовања, и поредила их са садашњим.
– Пре бомбардовања се та бројка кретала око 19.000, док је данас око 35.000 оболелих на годишњем нивоу. Међутим, треба узети у обзир да је тада било много више непријављених случајева, тако да је и тај број већи, као што је и данас тај број, нажалост, далеко већи.
Пре свега, карциноми плућа, али оно што је мене изненадило, то је карцином дојке код младих жена. Знала сам да је тај број оболелих огроман, али не и у тој мери док нисам дошла у ИОРС. И оно што је трагично, то је да је све већи број младих жена. Зато је врло важно да иду редовно на прегледе и контроле, да науче да се саме прегледају.
– Мислим да ћемо што се тиче малигних болести, тек платити данак због короне. Пуно људи се плаши да иде на редовне прегледе и контроле плашећи се короне и то ће нам доћи на наплату у наредном периоду – објашњава проф. др Грујичић.
Према њеним речима, годишње нам од последица малигних болести премине више од 20.000 људи, али је она мишљења да је тај број и већи:
– Оно што је добро је што се у последњих неколико година заиста улаже доста у нове апарате за лечење, као и терапије. Животни век пацијената са малигним болестима се све више повећава и иде се ка томе да малигне болести буду нешто са чим се нормално живи, уз адекватну терапију.
Наравно, потребно је много више, још боља организација у читавој Србији, од Суботице до Призрена, такође, и много већа дисциплина и свест целокупног друштва. И оно за шта се мој тим и ја тренутно боримо – нова зграда Института за онкологију и радиологију, то је неопходно, и мислим да ћемо успети да до краја године започнемо тај пројекат.
Многе болести који се појављивале само код старије популације, сада немају правила, јер се, према речима наше саговорнице, нажалост, појављују и код деце.
– Нажалост, тумори су све агресивнији. Неке стандардне терапије на које су реаговали одлично, последњих година не реагују, морамо да мењамо терапије. Све је више оболеле деце. Податак који смо добили пре три године од Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ је да је у Србији број оболеле деце 2,5 пута већи од просека у Европи. Онда ми се намеће питање због чега? Дакле, морао је да постоји неки инцидент који је на то утицао, а то је НАТО агресија и свеукупно загађење које је настало последњих 20-ак година – каже професорка и истиче да је апсолутно убеђена да је осиромашени уранијум имао утицај на повећано оболевање од карцинома:
– И не само од осиромашеног уранијума (ОУ), већ од свих загађења која су тада настала, која су још опаснија од ОУ. Не смемо заборавити бомбардоване рафинерије, трафо станице, фабрике оружја. Том приликом је у ваздух, земљу и воду отишла велика количина канцерогених материја. Поред тога, последњих 20 година је повећано и генерално загађење ваздуха, загађење река, што је довело до повећања броја пацијената.
На питање докле се стигло са борбом да се докаже да је осиромашени уранијум кривац за повећан број оболелих од малигних болести, каже:
– Нажалост, и на нашу срамоту као државе и друштва, стоји се у месту. После потписивања споразума четири министарства и иницијативног одбора више од 100 научника, све је стало. Није се направио ниједан корак. Ја могу да разумем да постоје велики притисци на нашу државу да то не ради, али то није питање политике, то је питање здравља људи.
Ми резервни народ немамо, а ако нећемо да чувамо овај који имамо, чему онда и политика и све? Разумем да постоји компромис око многих политичких питања. Ја сам лекар, не политичар, нећу сада да залазим у та питања, али када је питање здравља људи, ту нема компромиса колики год да је притисак и колико год да је тешко да се несто реализује. Када је то у питању мој тим и ја смо спремни да идемо до краја.
И прошле, као и ове године на годишњицу бомбардовања, Србија је била у епидемији вируса корона. Тада је професорка Грујичић рекла да ништа мање штете од бомбардовања немамо од вируса корона, али да је осиромашени уранијум подмуклији. С обзиром на то да епидемија још траје, питали смо је да ли је и даље истог мишљења.
– Да, сматрам да су ОУ подмуклији као и хемијска и друга загађења, што не умањује опасност короне. Разлика је што је бобра са короном ствар дисциплине друштва, сада постоји и вакцинација.
Дакле, искључиво зависи од нас као друштва колико ћемо се успешно борити са овим вирусом. Са друге стране, загађења су ушла у основне елементе наших живота – ваздух, воду и земљу. Довољно је да нека честица уђе у организам, да мирује годинама и да се активира после дуго времена, да здраву ћелију претвори у малигну и сви смо у ризику. Утолико сматрам да је подмуклије – рекла је проф. др Грујичић.
Извор: Курир.рс/Телеграф
