ГРУПА бивших обавештајних официра некадашње ВЈ поднеће предлог Министарству одбране да се декласификују обавештајни подаци послати војним и државним органима из југословенских агентура у свету деведесетих.
Са њих је потребно само склонити имена „информатора“ зарад безбедности тих људи. Тако бисмо добили најбољу грађу за писање и разумевање блиске историје, да боље спознамо шта нам се догодило и ко је крив за наше страдање.
Овако за „Новости“ говори генерал Јован Милановић, некадашњи обавештајац Војске Југославије и понавља да СРЈ није никог никада напала, па ни 1999.
СРЈ и Србија тих година биле су без избора – слаже се генерал Милановић са речима председника Вучића на прошлонедељној комеморацији поводом годишњице НАТО агресије.
Милановић тврди да у државним архивама постоје хиљаде обавештајних докумената из периода разбијања Југославије, а нарочито из 1995. и 1999, који би на тадашња дешавања бацили ново светло.
– Међу послатим извештајима из Брисела били су они о припремама за прво велико бомбардовање положаја РС, које је имало карактер одмазде. Одлука је донета 24. маја 1995. и издата да бомбардовање почне у току ноћи 24. на 25. Војно и државно руководство из РС примило је информацију истог дана. Мере и одлуке које је те ноћи донело руководство РС приморали су НАТО да повуче издату команду Јужном крилу НАТО о почетку агресије.
Милановић открива „велику монтажу“ злочина над цивилним становништвом у Сарајеву, чији сценарио је касније примењен у Рачку.
Колега из НАТО који је имао увид у документа америчке војске о Маркалама пренео ми је доказе да је та акција увежбавана на америчком полигону крај града Александрија уз учешће официра Армије БиХ. Тамо су направили копију сарајевске пијаце и имали „генералне пробе“ трагедије пре фебруара 1994.
Слаже се овај бавши обавештајац да је врхунац његовог професионалног рада био када је 1. октобра 1998. послао извештај из Брисела са Бинеловим подацима о НАТО циљевима на нашој територији. Додаје да су, уз француског мајора, биле још десетине „Бинела“ из свих структура НАТО, ЕУ, европског војног крила, који су достављали податке о предстојећој агресији на Југославију.
Одлука да се изврши НАТО удар на СРЈ, подсећа наш саговорник, донета је још у мају 1998. на самиту Алијансе у Лисабону уз, како каже, „уздржано противљење Грчке, Шпаније, Португалије, Француске, Италије…“. Министарства спољних послова земаља НАТО, каже, добила су задатак да медијски покажу свету неопходност спровођења ове варварске одлуке, док су министри одбрана, као следећа карика у систему одлучивања, имали задатак да разраде ток акције.
У августу 1988. планови су били готови, а у септембру „опруга агресије“ је била ослобођена.
– Већ 3. септембра на састанку, на који су позване и чланице Партнерства за мир, Американци су приказали шему тзв. хуманитарне катастрофе на КиМ. На састанку су тврдили да се ослањају на снимке својих шпијунских авиона и сателита који показују да се непрестано врше злодела над избеглицама које се враћају кући из шума. Тврдили су да је уништено више од 26.000 албанских кућа, претежно у Метохији, а да је разорено 640 албанских села.
Да је на КиМ у току „рат против цивила“, што је био еуфемизам за геноцид, према речима генерала Милановића, у Бриселу су 21. септембра промовисали Немци. Према њиховом мишљењу, убијања и силовања су била масовна. Два дана касније, 23. септембра, НАТО је активирао „АктВарн“ – први од тростепеног неопозивог механизма за отпочињање агресије на суверену земљу.
– Веза из Брисела пренела ми је 23. марта 1999. кроз шифру „Обуци сутра чизме“ кад тачно почиње агресија.
Генерал наводи како многи мисле, па чак и неки политичари који су били учесници, да је Рамбује био прилика да се рат заустави. Тај састанак, међутим, никад није имао задатак да спречи НАТО већ само да медијски добије подршку за агресију.
Генерал Милановић наводи да је његова обавештајна мрежа „била у функцији“ и током априла месеца, све док, како каже, Кларк и Блер, уз сагласност Солане и Клинтона, нису изместили систем одлучивања у Лондон. Тако су каже он, обманули све чланице НАТО „јер је консензус о почетку агресије био одобрен у уништењу 25 циљева и то у трајању од 96 сати јер се мислило да ће након тога СРЈ капитулирати“. Међутим, фаза „Апокалипса“ почела је, практично одмах након шту су прве бомбе пале на нашу земљу – 25. марта.
Извор: Новости.рс
