Епидемиолог и члан Кризног штаба проф. др Бранислав Тиодоровић говорио је о предстојећим празницима. Он је оценио да би овогодишњи Васкрс могао да буде дочекан и прослављен само уз основне епидемиолошке мере – маске, дистанцу и дезинфекцију, уз услов да се до тада поштују све прописане мере. Поставља се питање да ли је то реална ситуација, сада, када је само месец дана пред Васкрс преко 5.000 заражених.
– Следећи велики празник који је пред нама је Васкрс, који је дан после првог маја, а уколико се будемо придржавали свих мера до тада и имали добар обухват вакцинације против коронавируса, највећи хришћански празник бисмо могли да прославимо “отворени”, само уз маске, држање дистанце и дезинфекцију – рекао је Тиодоровић.
Ситуација у време прошлогодишњег Васкрса је била знатно боља него тренутна, али тада је све било затворено, а за увођење полицијског часа за време Васкршњих празника, проф. др Тиодоровић је рекао: “Било је неопходно да се уведе полицијски час. Ту нема дилеме. Ово није питање демократије, ово је питање цивилизације. Треба бити свестан ситуације да штитите и своје здравље и здравље других”.
Подсетимо, прошлог Васкрса је било 250 позитивних на коронавирус (од тестираних 1.913), на респиратору је било 146 пацијената, док је број преминулих тог дана био шест.
Што се тиче ситуације уочи католичког Ускрса, очекује се велики број наших људи који живе у иностранству да дође у Србију.
Професор Тиодоровић подсећа да ће крајем недеље велики број наших људи доћи у земљу због католичког Ускрса, што може представљати својеврсни ризик, те апелује на мере опреза у данима који следе, јер нас након тога очекује нови талас.
– Апел је да се понашамо сви рационално и одговорно. Вирус се брзо шири и тога морамо бити свесни. Стиже лепо време, право пролеће, биће више дружења, зато апелујем на све да не забораве колико дневно имамо новооболелих, да су болнице пуне и да се уздрже од сваког вида забаве и окупљања. Недељу дана после католичког Ускрса можемо очекивати један талас, а после ћемо видети како ће се даље одвијати – наглашава Тиодоровић.
Шта ће прецизно од мера важити за оне који долазе биће познато у току недеље.
– Предложили смо, и о томе ћемо разговарати на следећој седници, да сви који долазе у нашу земљу поред негативног ПЦР теста који већ имају код себе, обаве још један тест на граници, са брзим тестовима, и то је лако. Дакле, о томе ћемо тек разговарати, јер католички Ускрс је 4. априла и мало пре тога многи ће кренути у Србију да искористе одмор. Оно што забрињава је јер многи то користе као слободу да се опусте у домовини, уместо да се понашају као што се понашају у Немачкој, Аустрији, Швајцарској… На граници ће свакако бити тестирани, али је неопходно да се понашају одговорно – објашњава професор Тиодоровић.
Колеге имају супротан став од Тиодоровића
Епидемиолог Радмило Петровић каже да се мере морају пооштрити на дужи период како би се отворио простор за бржу вакцинацију. И додаје да су мере ефикасне у трајању од неколико недеља, а не дана.
– То није довољно времена да се сузбије вирус, али би могла да се убрза вакцинација и до три пута – сматра Петровић.
Др Срђа Јанковић рекао је да у овом тренутку не види услове за попуштање мера, те да би и оштрије биле оправдане, јер је епидемиолошка ситуација у Србији у овом тренутку тешка.
– О томе је сада непримерено дискутовати. Болнице су и даље пуне, докле год имамо више оних који су примљени од оних који су отпуштени не можемо говорити о побољшању ситуације. Очекујемо пад бројки, али када ће то бити немамо одговор. Ми смо предлагали још оштрије мере. На крају смо добили ове, које су спречиле катастрофу. Не могу да нагласим колико је ситуација озбиљна. Сада је тежа него у децембру, преоптерећење система је дошло на алармантан ниво – изјавио је др Јанковић.
Татјана Аџић Вукићевић, директорка кодвид болнице у Батајници објаснила је да особље улаже надљудске напоре, али да је притисак на болницу огорман и да су капацитети попуњени готово до последњег места.
– Уочен је раст пријема болесника са тешком клиничком сликом, куповало се време тако што су примани у полуинтензивну негу, а захтевају немехничку или чак механичку вентилацију – рекла је Татјана Аџић Вукићевић.
Данијела Васиљевић, портпаролка Здравственог центра Ужице истиче да систем тренутно функционише што се тиче збрињавања пацијената, али да пада по питању медицинског особља.
– Лекари, сестре и остало особље дају све од себе, буквално последње атоме снаге да издрже у овој бици – каже Данијела Васиљевић.
Прогноза као зимус
Међутим, садашња ситуација подсећа на стања из новембра. Овај талас (који је кренуо средином фебруара), понаша се према бројкама, односно према математичком прорачуну готово идентично као претходни новембарско-децембарски талас. А ако је веровати графиконима које је поставио професор информационих технологија Петар Кочовић, већ ове недеље се очекује пад броја заражених на дневном нивоу.
Наши држављани који живе у иностранству се традиционално за време празника враћају својим домовима, а оно што све забрињава јесте да ли ће то оставити последице и на број новозаражених.
– Евидентно је толико кршење мера да празници неће имати посебан утицај на број заражених. Мере се не поштују свакако, па је питање колико ће заразе да донесу празници. Ми смо јако заражени, те ће и утицај празника због тога бити мањи – истиче професор Кочовић.
Др Мирсад Ђерлек, државни секретар у Министарству здравља објашњава да, иако смо забележили пад, проценат позитивности је и даље висок као претходних дана (број позитивних је мањи, али је мање и тестираних) и, генерално, ситуација је врло озбиљна.
– Здравствени систем трпи огроман притисак у последњих два-три месеца, и не могу да кажем да је питање дана колико ћемо издржати, али могу да кажем да је ситуација изузетно озбиљна, и у овом тренутку нам треба велика солидарност – каже Ђерлек.
Све у свему, прошлог пролећа епидемиолози су нас уверавали да ће растом температура вирус ослабити. Међутим, температуре су скочиле, али је скочио и број заражених. Ипак, стручњаци и сада уверавају да топло време слаби ширење вируса.
– Тачно је да на осетљивост вируса утиче температура. Виша температура и мања влажност утичу да инфективност вируса буде мања. Са друге стране, у вирусологији је познато да ултравиолетно зрачење убија вирусе, тако да нам то иде на руку – каже др Нада Куљић Капулица, вирусолог, која се с корона вирусима први пут срела још почетком осамдесетих година прошлог века.
У каквој ћемо ситуацији дочекати одморе, а и само лето још увек је извесно, за сада, само једна ствар је извесна – сви чланови Кризног штаба слажу се да је једино трајно решење колективна имунизација.
Извор: Еспресо.рс
