Око 19.30 часова, пре 22 године тог 27. марта 1999. борбена послуга Трећег ракетног дивизиона 250 ракетне бригаде на ракетном систему С-125 Нева који су се налазили на ватреном положају код села Шимановци није ни слутила да ће се уписати у новију српску историју. Наиме, они су тад захваљујући обуци, дугостеченом знању, али помало и ратној срећи успели да оборе тактички бомбардер Ф-117А познатији и као ноћни соко. Овај авион познатији је и као чувени „стелт“, па „невидљиви“, више медијски прослављен у информационим ратовима и нападима на земље које нису имале ПВО или је она била потпуно паралисана већ првог дана.
О обарању је већином већ све речено што се имало рећи у 22 године. На крају сваки просечни добро обавештени грађанин Србије који се потурдио могао је да упамти имена борбене послуге, па и радњу до момента кад је ракета 5В 27Д погодила Ф-117А тј његово крило због чега је летелица почела да пада.
Пилот поптуковник Дејл Зелко спасао се искакањем. Мало је лутао сремском равницом док га спасилачки тим из Бриндизија који је стигао преко Далмације и кањона реке Дрине до Срема није извукао. Ваља додати да су том приликом спасиоци неког и заборавили у сремској њиви па се хеликоптер ЦХ-53 мора вратити још једном по оног заборављеног.
У овом пригодном тексту позабавићемо се више једним другим аспектом, ове приче да је над Србијом, односно Сремом погођен још један Ф-117А. О томе је било речи прошле године кад је један пилот амерички додуше пензионисани „пропевао“. Додуше та прича је била она у стилу то је био мој колега, те ја сам видео у мрклом мраку колико је авион оштећен, како се пуни горивом под неонским зеленим светлом и „храбри“ авијатичар слеће у Шпангдалем. И онда овај што га је пратио добија високо одликовање ДФЦ (Дистингуисхед Флyинг Цросс, највеће признање које се добија у летачкој каријери, а добија се за иззетне резултате постигнуте у извршењу летачких задатака.
Елем, овде ћемо више да се бавимо на почетку како су САД послале Ф-117А као ударну песницу на Балкан. Први пут о томе известио је британски часопис Јане с Дефенце Wееклy од 24. фебруара 1999. да је у базу Авијано на северу Италије слетело 12 авиона Ф-117А и 10 маринских ЕА-18Б Проwлер односно шуњало који су ометали и неутралисали системе ПВО у Заливу пре уласка Ф-117А у зону уништења циља. Забележено је да је над Јадранским морем први Ф-117А имао 25. фебруара. Радило се о 12 авиона Ф-117А осме ескадриле из базе Холоман у Новом Мексику. Интересантан податак је да је лет од те базе до Авијана трајао преко Атлантика пуних 14 сати и 45 минута што је био изузетно велики психофизички напор за пилоте, посебно над Аталнтиком где су повремено једва успевали да се изборе са просторном дезорјентацијом. Па и Зелко је тврдио да је то био његов најдужи лет у каријери пилота овог авиона.
После месец дана од доласка уследила је акција. Прве ноћи у акцији напада на радарске и ПВО положаје деловали су и Ф-117А на чијој мети је био и подземни комплекс ПВО у брду Стражевица код Раковице.
Већ четвртог дана са лансирних шина полетеле су две Неве од којих је прва погодила авион, а друга није успела да захвати циљ и самоликвидирала се. Наравно било је распреданих свакаквих митова од отварања бомболука, до тајних апарата и направа, уграђиваних чипова у авион супер обавештајаца, који су себе хвалили да су уз бокал вина и овал печења, они били ти који су се ушуњали у Авијано и прчкали око авиона. Заправо борбена послуга није ни знала да је оборила Ф-117А. То су сазнали два сата касније преко радија, а открили су га као и сваки други авион уз помоћ сирове радарске слике. Има и данас оних који верују да је то бајка, мит, али тако је било и свако ко је био у кабини из које је звизнут Ф-117А могли су да се увере у истинитост приче. Додуше та екипа што негирају да су једва оборили Ф-117 спадају као и ови што су повезивали чипове и каблове у домен овал печења и бокал вина, ала Езоп.
Елем, ни сам чувени генерал Кларк један од архитеката рата против СРЈ заједно са Мадленом није ни сам веровао кад су му јавили да су изгубили контатк са једним пилотом четвртог дана рата. У својој мемоарској књизи „Модерни рат“ живописно је описао чак на две стране о обарању Ф-117.
Кларк живописно се сећа како га је обавестио генрал Џон Џампер да се један Ф-117 није вратио тј. изашао из југословенског ваздушног простора.. Кларк описује како је тражио да се провере још једном наводи и како му је генерал Џампер рекао да је авион изгубљен над Србијом. Кларк зове начелника Здруженог генералштаба Хјуа Шелтона, који је то мирно примио и рекао му да су рачунали да ће изгубити неколико авиона. Кларку је лакнуло кад су успоставили контакт са обореним пилотом и кад је извучен.
„Били смо преокупирани и двобојима који су се водили целе ноћи: на земљи између пилота и његових прогонитеља, у ваздуху, између наших ваздушних снага за проналажење и спасавање пилота и спрске противваздушне одбране, и у медијима у такозваном информативном рату са Србима који су желели признање за обарање нашег авиона, док смо ми били решени да то негирамо колико је то могуће да заштитимо пилота. Око 12.30 делимично смо изгубили трећу борбу. На међународној ТВ мрежи приказивана је олупина авиона у пламену и усхићени Срби који ликују. Сада смо само могли да кажемо да нисмо сигурни да ли је авион оборен или је посреди неки квар“, написао је генерал Кларк у књизи – хвала и довољно.
Кад је Солана обавештен да је Зелко спасен само је усхићено рекао: „То је морална победа“, а Кларк му је одговорио: “ Па то и није нека победа“……
Обарање Ф-117А натерало је тадашњег шефа Пентагона републиканца међу демократама Вилијама Коена да 1. априла 1999 из Холомана пошаље још 12 +1 авион Ф-117А у питању је био 9. сквадрон 49. винга да се придружи операцији Савезничка снага. Авиони су 4. априла 1999. слетели у овоу велику немачку базу. Задатак напад на све циљеве северно и јужно од 44. паралеле.
Е сад почетком децембра 2020. у дугим хладним коронским ноћима на сајту War zone појавио се текст под насловом. „Да српска ПВО је погодила још један Ф-117А током операције Савезничка сила“. Причу прича Чарли Хејнлајн и дешава се априла 1999. значи нешто више од месец дана после обарања Зелковог јероплана. Заправо ноћ 29. на 30 април и исто летелица упада у зону уништења 3.ракетног дивизиона. Борбеном послугом те ноћи командовао је Бошко Дотлић. Дејствовале су две ракете са именима Јагодинка и Славујка. Е сад експлозија није очито нанела толика оштећења кад се авион вратио у Немачку..
Неке чињенице о употреби Ф-117А над Србијом
Током НАТО агресије на СРЈ учествовало је укупно 25 авиона Ф-117А који су припадали 49. вингу из авио базе Холоман у Новом Мексику.
Као што смо рекли фебруара је пребазирано у Авијано привх 12 авиона. У међувремену у кампањи је један оборен. Друга транша авиона пребацује се још 12 авиона Ф-117А плус један, Тај један придодати је требао заменити оборени Зеклов авион. Па пошто су су око Авијана севали блицеви спотера и многи бележили серијске бројеве и ознаке на летелицама издата је наредба да се и ових 12 из Авијана 4. априла пребаце у Шпангдалем.
Начелно авиони су кориштени током кампање сваког дана од 20-23 часа и од 00.00 -03.00 часова.
И у другим публикацијама се могло наћи података да је било и других погођених Ф-117А. Два су идентификована један оборен један тешко оштећен и вероватно отписан касније. Судбина медијски често спомињаног трећег Ф-117А и даље није разјашњена. Прво око слетања да ли је Бутмир код Сарајева или Плесо код Загреба?! или Словенија???? У сваком случају кад је разјашњена судбина два, мораће и трећег кад тад. До тад чекамо отварање архива, ако их буде!.
Потписивањем Кумановског споразума и после чувене реченице: „Поштовани грађани срећан вам мир“, неке две недеље касније стигло је наређење да се врате сви Ф-117 у своју матичну базу Холоман. У периоду од 24 -30. јуна 1999 сви авиони враћени су у САД, али има оно АЛИ. Прва транша 11 авиона у периоду 24. на 25. јуни, друга транша 11 авиона 29. јуна и 30. јуна 1999. два авиона. Е сад судбина како су они отишли није познато. Познато јесте једино да нису полетели тј отишли су растављени, док је трећи остао код нас.. Судбину два јесмо сазнали а где је летио трећи ко га је гађао за сад остаје тајна. провлаче се неке приче да су кубаши са 2К12 заслужни. Неки им то оспоравају неки прихватају и опет бесконачна тема за нове поделе и свађе…
Е да заборавили смо да додамо да су Ф-117А учестововали у другом нападу на Ирак 2003., па нешто по Авганистану па су пензионисани тамо после 2008. Међутим пре две године поново су примећени на небу изнад Сирије где су мало по мало оплели по Исламској држави, али видео се и на Калифорније, само са маскирном тамоно и тиркиз плавом уместо црне боје.. Скоро се појавила и слика модернизованих Ф-117А шта је на њима модернизовано…. Изгледа да ће овај авион још дуго летети, али само тамо где нема јаке ПВО…
Извор: Курир.рс / Андреј Млакар
