ОД КАКО је Европска унија источно медитерански гасовод прогласила пројектом од општег европског интереса, источни медитеран је постао геостратешка неуралгична тачка контакта поприлично опречних и нарушених регионалних ривала.
У том смислу пре свега треба имати у виду троугао Грчка-Турска-Кипар. Овај троугао се допуњава и додатно усложњава са Израелом и Египтом. Процењено је да су енергетска налазишта у источном Медитерану ефикасна алтернатива за смањење зависности од руског гаса. У контексту садашњих политичких односа и економске оправданости јасно је да Европа тражи алтернативу руском гасу пре свега ради смањења зависности од Русије, али и диверзификације тржишта енергената. Ситуације се додатно усложњава из разлога што Турска није укључена у Источномедитерански гасни форум, каже у анализи за Курир експерт за међународне односе Дарко Обрадовић, који је секретар Института за међународну безбедност. Његову анализу преносимо у целости.
Управо у овом контексту треба посматрати вест да САД повећавају број трупа на Балкану, односно у Грчкој, која је подигла подозрења у Руској Федерацији и Турској. Бројни стратези и аналитичари сматрају да је ратификација заједничког војног споразума између САД и Грчке заправо повећање америчких трупа на ткз. југо-источном крилу.
Са друге стране, геополитичка перспектива је далеко сложенија. Због тензија у источном медитерану између Грчке и Турске (обе су НАТО чланице), све учесталијих повреда грчких територијалних вода, спора око екслузивних економских зона и експлоатације енергената.
Атина има пуно разлога за страх и зебњу од ревизионистичке политике коју води турски председник Ердоган. Турска регионална политика постаје све више непредвидљива, док са друге стране политика Руске Федерације је врло посвећена остваривању својих спољнополитичких циљева, и благонаклоно гледа на потезе Турске који погодују руским циљевима. Треба подсетити на руско-турске улоге у рата на Кавказу, Сирији и Либији. Са таквим распоредом снага и средстава, постојањем стратешких противуречности међу актерима, логично је да ће источни Медитеран постати неуралгична тачка и полуга путем које ће се мерити јединствен приступ ЕУ, али и способност да се Турска врати у токове изворних начела чланства у НАТО-у, које је почела да напушта набавком руског ПВО система С-400.
Са друге стране Грчка представља једног од најпоузданијих савезника САД, налази се на геостратешком положају од вишеструког значаја за Медитеран, црноморску регију али и Западни Балкан. Дуга историја савезништва се огледа и присуством америчких војних база, једна од највећих поморских база је управо Суда на Криту. Услед затегнуте и непредвидљиве регионалне динамике 2019. године Грчко руководство је ушло у поступак преговора ради закључења новог војно-техничког споразума, за који су Грци 2 године лобирали на Капитолу. Грци су уверени да је такав споразум и економски исплатив.
Са друге стране новооткривена налазишта енергената у Источном Медитерану отворила су и перспективу снабедевања гасом као вид алетернативе за Руски гас. Избором Бајдена овакав војни споразум треба посматрати и као јачање трансатланске сарадње, али и као успостављање баланса снага на југоисточном крилу. Свакодневне тензије у територијалним водама и водама од екслузивног економског интереса су пореметиле и овако нарушене односе на релацији Анкара-Атина. На то треба додати и економско-енергетски интерес изградње плиновода у који су укључени ЕУ и Грчка, Израел, Египат и Кипар. Интерконекције се увелико граде, Бугарска и Грчка су већ спојиле цеви на релацији Александрополис-Бугарска. Са економско-енергетске стране Источномедитерански гасовод ће бити снабдеван од стране неколико снабдевача што самим тим испуњава правило слободног тржишта и диверзификације снабдевања, што је и за Србију економски повољно да на своје тржиште уведе и друге снабдеваче, али и да се позиционира као транзитна држава што свеобухватно доприноси стабилности и економској исплативости.
Стабилност источномедитеранског региона је директно повезана са енергетском безбедношћу и слободним тржиштем, конкурентношћу што директно утиче на развојну перспективу Западног Балкана, у чему Србија има свој пун оправдани економски интерес у циљу још већег развоја У погледу Грчко-Турских односа остаје нам да прогнозирамо да ће повећање америчког војног присуства утицати на успостављање баланса у Источном Медитерану са једне стране, али и јачања стабилности и црноморске регије, како би регион могао да се окрене економским пројектима, енергетској диверзификацији и целокупном развоју. Спорови Грчке и Турске ће ваљда своје одговоре и решења пронаћи у дијалогу који це бити развојно и економски оријентисан.
Извор: Курир.рс
