Приштина би могла да осети негативне реакције због отварања амбасаде Приштине у Јерусалиму, пре свега од Турске, државе која је главна подршка Приштини у формирању тзв Војске Косова, мишљење је Милована Дрецуна, председника Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије
Турско неслагање може да проузрокује и неслагање многих муслиманских држава што би Приштини могло да штети.
Али, да ли ће из тог неслагања проистећи и неке директне санкције или можда повлачења неких признања Косова међу муслиманским земљама то је тешко проценити. Дакле, тешка је ситуација да би могли да се предвиде и потези Приштине и свих држава које се противе овој одлуци – наглашава Дрецун.
Турска би, међу првима, верује Дрецун, ако то буде хтела, могла уместо реторичког неслагања да предузме практичне кораке.
– Анкара би могла да спроведе одређене активности на међународном плану, а посебно међу исламским државама, тражећи санкционисање понашања Приштине. Али, не мислим да би те санкције могле да буду усмерене на повлачења признања Косова – верује наш саговорник.
Турско отказивање подршке за Војску Косова?
Оно на шта Дрецун ставља акценат је промена која би могла да уследи, с обзиром на блиске односе Турске и Приштине у битној теми – формирању Војске Косова.
– Много важније од могућег понашања Турске на међународном плану је њено понашање на терену. Турска пружа снажну подршку Приштини у свему и са њом ради на припреми такозване Војске Косова већ дуже време – наоружава их, складишти тешко наоружање и механизовано оклопну компоненту у магацинима албанске армије на територији Албаније која је намењена будућој војсци Косова. Турци обучавају и део будућег официрског кадра те тзв. Војске… Дакле, било би битно ако би Турска престала са тим – наводи Дрецун.
По његовим речима, јасно је да формирање војске Косова дестабилизује цео регион и да би турско обустављање помоћи Приштини у том делу, био ударни потез Приштини.
Приштина између ЕУ и САД
Дрецун признаје да је тешко проценити да ли би нека практична реакција могла да се очекује и из ЕУ и Палестине које су такође жестоко замериле Приштини на овом потезу.
– Европска инија је реаговала, јер сматра да потез Приштине није у складу са политиком коју они воде и са покушајима да тај проблем разреше. Питање је какво ће даље понашање Брисела бити јер в.д. председница Косова Вљоса Османи већ се оградила од ове одлуке о отварању амбасаде. Какав став ће о овоме имати већина која ће формирати владу у Приштини, остаје такође да се види – наводи Дрецун.
Он додаје да ће Приштина бити изложена с једне стране притиску Америке да остане при одлуци, јер је она део „Вашингтонског споразума“ док ће са друге стране имати притисак из ЕУ да одлуку повуче.
Извор: rs.sputniknews.com
