Вељко Беливук (36) и припадници његове криминалне групе осумњичени за најтежа кривична дела, могли би већ у августу да се нађу на слободи, уколико полиција и тужилаштво не прикупе чврсте и недвосмислне доказе на основу којих ће подићи оптужницу. Како сазнајемо, докази којима тренутно располаже тужилаштво су засад климави, а оно што их додатно урушава јесте њихово презентовање на телевизијама са националном фреквенцијом, у ком, након начелника УКП, учествује и председник државе.
Детаљи злочина за које се сумњиче Беливук и припадници његове групе од првог дана хапшења, нису престали да шокирају. Одмах у почетку се могло чути да је реч о једном од највећих хапшења протеклих деценија, да ће Србија и њене службе одлучно “стати на реп” тој “армади”, да се неће дозволити прављење новог “земунског клана”…
Међутим, осим помпезних конференција за новинаре, драматичних најава и обећања, даље од тога праткично нисмо одмакли, јер како сазнајемо од упућених извора, полиција за сада није пронашла ниједан конкретан доказ (тела несталих навијача, ДНК трагове…) који Беливука и припаднике његове групе могу повезати са најтежим кривичним делима за које су осумњичени.
Хапшење је окарактерисано као “велико” и “незапамћено”, а прави преседан догодио се када је наводни доказни материјал – снимци са сигурносних камера једне од Беливукових викендица и пресретнути телефонски разговори сарадника – емитован уживо у ударном термину телевизије са националном фреквенцијом, док у студију седи начелник Управе криминалистичке полиције Богдан Пушић и коментарише детаље.
Управо у тој емисији сазнали смо да је један од наводних Беливукових жртава Нишлија Милан Љепоја убијен у викендици у Ритопеку, коју је група користила за отимање жртава, мучења, а на крају и, како се сумња, ликвидације. На снимцима се види како Љепоја улази у викендицу у Ритопеку и из ње никада не излази, а верује се да је унутра убијен, његово тело раскомадано а затим изнето у торбама у неколико тура.
Тада су такође издекламована имена 12 несталих за које се сумња да су убијени по налогу Беливука, премда ниједно тело нити трагови који би могли да укажу на убиство, до сада нису пронађени, упркос ангажману више од 300 полицијских службеника и припадника јединица Министарства унутрашњих послова.
Сам државни врх открио је и црне слутње српске јавности, да је Беливукова група имала добро упориште у безбедносним структурама, па је тако до сада ухапшено и неколико припадника Министарства унутрашњих послова, а најављено је да ће се истражити све друге Беливукове везе. До сада још нисмо чули ниједно име, иако је председник Александар Вучић најавио борбу “без пардона”.
За пола године на слободи
Уколико се овим темпом настави већ килава истрага, оправдано се страхује да би осумњичени мучитељи и садисти из Беливукове екипе могли поново да се нађу на слободи. Тај страх произилази из чињенице да се у оваквој врсти предмета притвор осумњиченима може продужавати до максималних шест месеци од притварања, те да се до тог рока морају прикупити ваљани докази на основу којих би се могла подићи оптужница.
Беливук се тренутно сумњичи за три убиства – припадника пљачкашке банде “Пинк пантер” Милана Љепоје, навијача Партизана Горана Величковића Гоксија и навијча Црвене звезде Здравка Радојевића. Спекулисало се у јавности да је полиција претражујући терен око Беливукових викендица пронашла и људске кости, мада се касније испоставило да је реч о животињским. У истим објектима пронађена су средства за дезинфекцију и хигијену због које се посумњало да су тела својих непријатеља након убиства растварали у киселинама, нађени су трагови спаљивања у дворишту, као и крвави трагови. Ипак, тела и даље нема.
И сам председник казао је да се већ дуго претпоставља и прича о монструозностима које Беливукова екипа чини по Србији, да је за то “знао цео град”, али на питање да ли је хапшење могло уследити раније, одговорио је одрично и још додао да они који су мислили да могу водити политику “нема тела, нема дела” могу на то да забораве.
У случају да се тела наводних жртава никада не пронађу, поступак ће морати да се ослони на евентуалне сведоке сараднике из Беливукових редова који би могли добити повлашћени статус, а заузврат пружити чврсте и недвосмислене доказе о раду криминалне групе. Са друге стране, уколико се испуни законски рок и оптужница подигне, притвор се може одређивати, продужавати или укидати, али у тој фази искључиво одлуком судског већа, а не судије за претходни поступак.
Извор: Нова
