У БЕОГРАДУ је, после краће болести, преминуо Драган Илић Босанац(71), један од најутицајнијих људи у Лозници и Подрињу у последњих четрдесет година, у континуитету.
У Лозницу је дошао, из оближњих Пађина, код Зворника, са леве обале Дрине, где се, после заната, запослио у ХИ „Вискоза“ и, врло брзо, ушао у политички воде.Прво је био плаћени председник омладине у тој комапнији која је имала око 12 хиљада радника, потом је изабран за председника омладине у Лозници, а онда је основао прву Омладинску задругу „25 мај“ преко које су радили многи млади Лозничани, у времену када је већ било јако тешко да се дође до сталног радног места.Упоредо са задругом, са сарадницима из омладине, али и уз свесрдну помоћ тадашњих локалних главешина, основао је Савезну омладинску радну акцију „Подриње Колубара“, која је имала део у Лозници, а део у Ваљеву.
Илићева иницијатива била је и изградња Омладинског насеља „Титови јубилеји“ у Лозници, које је, у то доба, било нешто најмодерније, најфунционалније и најпријатније за боравак бригадиста који су долази из свих делова СФРЈ. Основао је Холдинг компанију „Младост“, која се бавила, поред осталог, склапањеми продајом рачунара, биротехничке опреме, металном индустријом, а у оквиру тог бизниса била је и остала једна од најбољих и најсавременијих штампарија, не само у Србији и бившој СФРЈ.
Био је вишегодишњи председник те компаније, која је имала и значајан део у Београду, где је био цењен и утицајан у привредним, посебно банкарским круговима.
Илић је одувек био поносан што је завршио Високу партијску школу „Јосип Броз Тито“ у Кумровцу, до последњег дана је гајио симпатије према Брозу, његовој улози у нашем друштву и народноослоболачком покрету. Из политике се повукао, званично, давно, али је политика увек била око њега. Многи његови кадрови, готово, небројени били су и председници партија, челници града, директори предузећа од „Вискозе“ до јавних предузећа и установа, али високи државни функционери, који су га уважавали и поштовали.
Последњих година се, по сопственој причи, повукао из бизниса. Мирно је живео пензионерске дане. Иза њега су остале кћерка и супруга и „армија“ оних који су се окупљали око њега, пре свега, привредници, стари и новијег датума, који су га, од миља, звали „Бабо“. Неписано је било правило, година, да они којима је наклоњен могу са сигурношћу скоро да рачунају на успешне послове.
Време и место сахране биће накнадно саопштени.
Фото: Pixabay.com
Извор: Новости.рс
