Година је тек почела, али је већ јасно да ће показати сва ограничења јединства Европске уније. Бројни политичари земаља Уније огорчени су због начина на који функционише и игру моћи међу чланицама
Иако ЕУ криза није нешто ново, дешавања у току последњих неколико недеља покренула су питања која истичу провалију између велике амбиције Брисела и његове способности. Ствари су биле толико лоше да су двојица највиших званичника блока позвани да поднесу оставке,док се постављају озбиљна питања извршној руци ЕУ, Европској комисији.
Непосредни проблем је скандал са Ковид-19 вакцинама. Раније током пандемије, Брисел је схватио да би навала за вакцинама могла довести до тога да богате државе чланице купују огромне залихе, а сиромашније нације да се ослоне на своју добротворну организацију. Тако је осигурала уговоре са произвођачима по бољој цени него што су поједине земље могле да преговарају.
Већина држава чланица била је задовољна овом ситуацијом – све док Уједињено Краљевство није почело да вакцинише брже од ЕУ. Комисија је одлучила да се позабави тиме објављивањем политике која је претила стварањем границе на острву Ирска, ризикујући повратак секташког насиља. Државе чланице попут Ирске – биле су бесне због тога што нису консултоване.
– Било је непријатних фрустрација при увођењу вакцине. Али када је Комисија покренула могућност покретања члана 16, све се отворило. Признали су да није у реду и поништили су то, али боже, то је оштетило ауторитет Комисије – рекао је Неале Ричмонд, заступник владе Ирске.
Заправо, раније ове недеље председницу Комисије Урсулу фон дер Лејен одвукли су пред Европски парламент да објасни ситуацију и више пута јој је речено да поднесе оставку. Она је признала посланицима Европског парламента да је ЕУ направила грешке у набавци вакцина, рекавши да су они „закаснили са одобрењем“ и да су „превише оптимистични у погледу масовне производње“.
Такође је изразила дубоко жаљење због изазивања забринутости због стабилности у Северној Ирској.
И шеф спољних послова Жозеп Борељ такође се суочио са позивима да одустане након катастрофалне посете Москви у којој је ЕУ понижена на заједничкој конференцији за штампу са Сергејем Лавровим.
Борељ очигледно није био спреман за Лаврова, који је ЕУ назвао „непоузданим партнером“ на шта високи представник Брисела није ништа рекао.
Такође је на удару критика Комисије да брани демократију унутар блока. У уторак је суд у Будимпешти потврдио одлуку мађарског Савета за медије о уклањању последње независне радио станице у земљи. Чланове Савета за медије бира Мађарска скупштина, у којој већину има странка Фидес премијера Виктора Орбана. Комесар ЕУ за људска права твитовао о последњим Орбановом нападу на демократију, мада, како су многи истакли, твитови не подстичу аутократе да преокрену политику.
Кривац Брисел
Слаба Комисија увек значи слабу ЕУ. Али зашто је Комисија, која је на папиру најмоћнија европска институција, свуда? Прецизна улога Комисије стални је извор контроверзи. Поверенике предлаже Савет 27 држава чланица, а затим их одобрава Парламент ЕУ. У теорији, Комисија је бирократско тело за које Парламент треба да полаже рачуне. Међутим, како је Комисија расла, постала је политичка.
„Ароганција моћи је паралишућа. Ова комисија понаша се попут владе и ради са владама држава чланица, док их парламент не сматра одговорним“, рекла је Софи ин ‘т Велд, холандска посланица у Европском парламенту.
– Чињеница да су се Борељ и вин дер Лајнова извукли са овим грешкама подрива целу ЕУ. Реч „ароганција“ често се јавља када се разговара са изворима. „то се тиче вакцина, они пуштају своју реторику о томе шта би могло измаћи контроли. Сада за све што пође по злу може Брисел бити окривљен, иако државе чланице спроводе увођење – објаснио је бивши званичник Комисије.
Портпарол бранио је њихову комуникацију око вакцина, али је прихватио да су државе чланице фрустриране брзином вакцинисања у Израелу и Великој Британији. Међутим, нагласили су да је то у великој мери компетенција појединих нација.
Тачно је да нације имају различите квалитете здравствених услуга, а неке ће се вакцинисати брже од других. Међутим, оптуживање Брисела је популарна забава европских влада када ствари пођу по злу.
Чињеница да је Комисија преузела тако активну улогу у европском програму вакцина и да је ситуација историјски лоша, због сопственог односа са јавношћу оставља вон дер Лајен и њене подређене рањивим на критике. У многим областима политике, Комисија нема стварна овлашћења и може деловати само у организационом својству.
Бивши званичник додаје да је „важно да не заглавите у давању великих изјава у областима попут спољне политике или моралног вођства“, док у стварности национални интереси могу да вам униште читав дневни ред.
Друга критика на рачун вон дер Лајен је да је преблизу немачкој канцеларки Ангели Меркел и француском председнику Емануелу Макрону,који су дефинитивно два најутицајнија европска лидера.
– Служила је у кабинету Меркелове, а Макрон ју је предложио за председника, не трудећи се да води кампању за тај посао. Добила је своје одобрење само са девет гласова, ослањајући се на Орбанове посланике. Како она може да буде независна када су у питању Француска, Немачка или Мађарска?“ Иако би било грубо свалити сву кривицу на вон дер Лајен, истина је да је њена Комисија блиска Савету, што представља проблем онима који мисле да Брисел треба да делује независно у интересу ЕУ – рекла је Кати Пири, холандска социјалдемократа у Европском парламенту.
Богате државе владају
Начин на који моћ делује у Савету ЕУ често збуњује аутсајдере. За већини питања богате државе позивају на то.
– Када је Грчкој требало да помогне, Немачка је била та која је инсистирала на штедњи. Што се тиче спољне политике, економски приоритети Немачке и Француске преовлађују у забринутости за људска права приликом склапања договора са Кином – рекао је Даниел Келемен, стручњак за политику Европске уније на Јеан Моннет Универзитету Рутгерс.
Утицај који ово има на европску спољну политику је значајан.
„Имате 27 држава чланица које делују у њиховом националном интересу, имате дипломате који обавештавају новинаре о свакој вашој изјави и морају да координирају спољну политику која заправо не постоји“, рекао је Стубб, бивши фински премијер. Пири се сложио да „већи део наше спољне политике реагује када се деси нешто лоше“, али показао је прстом посебно на Берлин и Париз.
– Са Русијом, Турском и Кином објављујемо изјаве када постоје кршења људских права, али подвлачимо потребу за економском сарадњом. То се неће променити све док највеће државе чланице своје економије стављају испред моралног императива – рекла је Кати Пири.
Још једна необична активност Савета је како он пружа појединим државама чланицама моћ да „убију“ одређене политике које им се не свиђају. Једно од најспорнијих питања на које једна држава чланица може ставити вето је уклањање гласачких права нације путем онога што је познато као поступак из члана 7. Овде се враћамо у Мађарску. Током протекле деценије, Орбан је напао демократске норме затирући слободу штампе, подривајући правосуђе и цензуришући, између осталог. Комисија, која води велику утакмицу о владавини закона, до данас није учинила много у овом случају.
– Када су земље попут Мађарске биле у процесу придруживања ЕУ, Брисел је могао да користи новац и друге дрангулије за изградњу демократских норми. Али кад једном уђу, казне за одступање могу имати импликације на остале државе чланице, па ЕУ више пута мало чини да се казни лоше понашање – каже Даниел Фреунд, немачки европски посланик.
Проблем члана 7. је тај што захтева једногласност. Пољска, још један серијски преступник, увек ће имати леђа Мађарске и обрнуто. Раније ове године, Комисија је предложила механизам владавине закона за задржавање средстава из буџета ЕУ за државе које крше правила. Али када је дошло до гурања, вон дер Лајен је уступио овлашћење Савету и, заједно са Меркеловом на челу на крају није било ништа.
Иако би иницијални план имао да Комисија једнострано наметне механизам и преокрене га само ако су државе чланице гласале квалификованом већином за то, на државама чланицама је сада да га покрену. Све то значи да се то вероватно никада неће догодити. Келемен верује да је оклевање Комисије да кажњава делинквенте споредни производ њене жеље да буде више политичка. „Технократска комисија би врло лако могла рећи„ прекршили сте правила па ми намећемо овај механизам “.
ЕУ је хибридни екосистем који када правилно ради има извршну власт која води заједничку политику у областима које имају смисла. Земље чланице затим обликују ту политику пре него што је Европски парламент проучи и одобри. Међутим, критичари верују да је, како су различите институције тражиле већу моћ, Комисија дошла у положај да има огромну моћ у бриселском балону, али ради по налогу држава чланица, док је Парламент непоштован и подриван. Многи еврофили очајнички желе реформе. Гледано споља, на ЕУ се често гледа као на позитиван пројекат изграђен на идеји јединства након векова сукоба. Ипак, многи који су их боље погледали верују да је ЕУ онаква каква је сада, чија је унутрашња борба за моћ спречава да постане истинска глобална сила у 21. веку. И док континент покушава да се креће паневропским кризама у најизазовнијем тренутку у историји блока, тешко је избећи осећај да нико није главни.
Извор: Информер.рс/ CNN
