Верници сутра славе Света три јерарха – Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог
Српска православна црква (СПЦ) и њени верници сутра славе Света три јерарха – Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог.
Сва три светитеља имају засебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1. јануар (по црквеном), Григорије Богослов 25. јануар (по црквеном) и Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар (по црквеном). У XИ веку за време цара Алексија Комнена, установљен је и овај заједнички празник.
Према предању, једном се у народу повела расправа око тога ко је од ова Три Јерарха највећи. По једнима, то је био Свети Василије Велики, јер је дубоко продро у тајну бића, исти онај Василије који се својим врлинама уподобио Анђелима и такмичио се са њима. Он није тако лако опраштао грешницима, био је строг, јер немаде у себи ничег земаљског.
Насупрот њему, био је Свети Јован Златоуст, који је лако опраштао грешницима и привлачио их покајању. Зато га једни сматраше мањим од Василија Великог, а други пак због његове слаткоречивости и разумевања слабости људских већим од Василија.
Постојала је и трећа група, која је величала Светог Григорија Богослова, сматравши да је он највећи од њих тројице, јер одликова се он китњастим и дивним стилом, којим је превазилазио све црквене мудраце. И тако дође до поделе међу присталицама њиховим на: Василијане, Григоријане и Јованите.
Овај спор трајао је све док епископ евхаитски Јован није имао једну визију у сну, 27. јуна. Прво су му се јавила сва три светитеља, сваки понаособ, а затим сва три заједно. Тада му Три Јерарха рекоше:
“Ми смо једно у Бога, као што видиш, ништа нема у нама противречно… нити има међу нама првог ни другог”.
Још посаветоваше епископа Јована да им напише једну заједничку службу и да им одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јануар према старом и 12. фебруар према новом календару као заједнички празник за сва три ова јерарха. Овај дан је у цркви обележен као црвено слово.
Овај празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником.
Међу Србима ови свеци се сматрају заштитницима људи и животиња од мраза, хладних и злих ветрова. По томе какви ветрови дувају тог дана, прогнозира се какво ће време у току године бити.
Чобани у западној Србији и Републици Српској окупљају се тог дана и свирају у фруле.
Извор:Стил/ Wикипедиа/Србија јавља
