НЕ престају са нападима на Новака Ђоковића. Србин баш смета многима, а како и не би када је пореметио светски поредак у белом спорту.
Замислите, стигао тамо из неке Србије и ухватио се у коштац са највећима свих времена и близу је да баш он буде на врху.
И онда шта год каже, уради, Американцима, Аустралијанцима, Западау се не свиђа. Последњи напад у низу на Новака је стигао ни мање ни више него од бившег колеге.
Новак Ђоковић је зликовац који је био потребан тенису, он доживљава понижења због својих потеза, контроверзан је и боље би му било да зачепи.
Све то је, између осталог, имао да каже Сем Грот, некадашњи аустралијски тенисер, а сада стручни консултант и колумниста „Хералд Сана“.
Управо је Грот за тај лист написао дугачак текст у којем жестоко удара на Ђоковића, успут га поредећи са Ником Кирјосом.
Његову колумну преносимо вам у целости:
„Ниједан од њих неће уживати да чита ово, али свидело им се то или не, двојица тениских звезда које су у „рату“ Новак Ђоковић и Ник Кирјос заправо деле неколико ствари, почео је Сем Грот, а преноси Мондо.
Обојица воле да поларизују јавност и добијају критике за све што ураде. Они су увек далеко више на мети него њихове колеге. Али та „врелина“ коју добијају стиже из различитих разлога. И обојица се са њом носе на другачије начине.
Кирјос зна да он није свачија „шоља чаја“. Он је то што јесте и ако вам се не допада, штета за вас. Ђоковић, на другој страни, труди се да ода утисак да не мари да ли га неко не воли, али дубоко доле нисам сигуран да је то тачно.
Он игра поред двојице најпопуларнијих и најфеноменалнијих тениских талената које је овај спорт икад видео. И мада је више него извесно да ће их престићи по броју освојених гренд слем титула, он никада није добио универзалну подршку као ону. Саосећам се с њим због тога.
Свакој великој ери је потребан зликовац. И он је постао управо то.
На терену, Ђоковић је невероватан. Он је на другом нивоу, момак којег никад не жели да добијете на жребу и један од највећих талената које смо икад имали. Али ван терена себи није чинио услуге – нарочито у последњих 12 месеци.
Адрија тур је био катастрофа. Бити дисквалификован је било понижавајуће, делећи своје „анти-ваксерске“ погледе је било контроверзно, а ту је и свађа са Кирјосом и покушај пуча у (АТП) Савету играча.
Чак и оно што се десило у Аделејду, када је тражио бољи карантин за оне у Мелбурну – за шта би неки рекли да је радио за друге играче – све то му се обило о главу. Ко год га саветује, ради лош посао. Или можда он само не слуша.
Са сваком новом контроверзом, долази и неко ново оправдања – мислио сам на друге, радио сам то за тенис и тако даље. Али тврдње да делује зарад вишег добра често делују самопоражавајуће транспарентно. Будимо искрени, то је углавном очигледно прво и превасходно све због њега самог.
Тенисери су себични људи, не само Ђоковић, сви ми. Овај спорт награђује индивидуални успех. Радиш оно што је најбоље за тебе. За Ђоковића, сада, то су гренд слем трофеји. То је све. Он жели да тај рекорд буде његов. Он жели да његова легат буде да је најбољи тенисер свих времена и да све ове контроверзе буду заборављене. Али он себи не чини услугу тиме.
Зато, када се он чини невином жртвом околности, његова прошлост боји погледе људи. Повреде углавном захтевају емпатију, пре него сумњу.
Ово се није појавило ниоткуда, људи не доводе у питање озбиљност твоје повреде без разлога. Ђоковић има репутацију да је „дечак који је дозивао вука“. Он је отворено рекао да га људи доживљавају као лошег момка, док други (читај: Рафа и Роџер) добијају бољи третман. Можда постоји истина у тој тврдњи, али ни он није без кривице.
Некад морате да се запитате да ли је лакше да само зачепите своја уста. Можда му је мука од тога. Он је глобални тениски суперстар, он има право на своје мишљење и можете рећи да је заслужио своје право да га подели. Нажалост по њега, када говори, он готово увек делује да је у мањини.
Жалим га због тога. Мислим да дубоко доле он жели да као и сви ми осети одобравање и да се допадне другима. Нико не жели да буде дечак на игралишту без другара.
Делује готово апсурдно да један од најбољих играча једне генерације може да има тако негативну јавну слику и нажалост за њега, нисам сигуран да ће то моћи да промени ако настави да „диже ватру“.
У било којој другој ери не мислим да би било овако. Али Роџеру и Рафи је био потребан негативац и добили су Новака“, навео је Сем Грот у дугачком тексту.
Извор: Новости.рс
