Србију очекују притисци већи него за време Трампа, јер он није био на линији америчке политике из периода пре његовог доласка на власт.
Немци су, пак, увек остајали доследни тој старој, евроатлантској политици која подразумева централизацију БиХ и покушај наметања независности Kосова Србији, а сада ће имати и подршку Бајденове администрације.
Овако историчар Драгомир Анђелковић коментарише изјаву председника Александра Вучића да је „пред Србијом веома тежак период, током којег ће бити суочена са различитим притисцима са свих страна, пре свега по питању Kосова и Метохије“.
Америка и Немачка на истом задатку
Према његовим речима, бивши амерички председник био је прилично равнодушан према Балкану.
„Он политику администрације која му је претходила није одбацио, али није на њој ни инсистирао. Немци, са друге стране, за разлику од Американаца, немају довољно механизама да врше притисак на Србију по питању Kосова и централизаије Босне и Херцеговине, па долазак нове Бајденове администрације вероватно значи да ће САД синхронизовано радити са Немачком и подржати је у тим намерама“, каже Анђелковић.
Питање је – шта Запад може?
Друга страна медаље је, додаје наш саговорник, шта они заиста могу.
„Мислим да је прошло време када су могли војно да нам прете и да нам уводе неке формалне санкције. Свет се ипак изменио, а Русија и Kина су данас много моћније и парирају Америци на многим пољима, од економије до геополитике. Тако да је простор за притиске мањи, али ипак не треба искључити могућност да нам обуставе одређене инвестиције или повуку неке компаније које већ раде код нас. Значи, могу да изврше ту неку врсту економске субверзије која би могла озбиљно да се одрази на наш економски развој. Тако да Запад има полуге моћи да нам нанесе штету, али оне ипак нису као што су некад биле. Сада је на нама да мудро водимо политику, да пробамо да то избегнемо, а да не дамо уступке које траже“, оцењује Анђелковић.
Србија мора да се брани
На питање какве су глобалне констелације снага и можемо ли се притисцима одупрети и колико можемо рачунати на помоћ Kине и Русије, које су и саме на мети Запада, Анђелковић каже Србија, када се ради о Kосову и Републици Српској, мора да се брани па макар и сама.
„Напросто, то није туђ интерес већ наш, и ми на њему морамо да инсистирамо били подржани од стране Русије и Kине или не. А верујем да ће и те силе ипак имати интерес да стану уз Србију, јер бранећи себе ми ипак бранимо међународни поредак који те земље покушавају да изграде, а то је полицентрични свет.
Kада би Kина и Русија пустиле да Србија буде изложена превеликом западном притиску или не би стале на њену страну у довољној мери, не само реторички него и практично, то би био удар и на њихов престиж и порука да нису озбиљне у намери да граде полицентрични свет. Тако да мислим да је интерес тих сила да стану уз Србију“, указује наш саговорник.
Од Приштине не треба очекивати кооперативност
У осврту на посету специјалног изасланика за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака следеће недеље, али и то колико Србија има времена на располагању да се одупире притисцима, Драгомир Анђелковић каже:
„Мислим да то више није питање времена, него тога да морамо да се одупиремо притисцима. Република Српска је за нас битна колико и сама Србија, а нема те власти у Београду која би смела да прихвати оно што траже од нас по питању Kосова. Тако да какав год притисак био ми морамо да се одупремо. Мислим да ће Вучић јасно рећи Лајчаку да Србија није спремна да прихвати нарушавање дејтонског поретка, нити да прихвати лажну независност Kосова.“
Приштина чека притисак на Београд
Поводом односа Београда и Приштине, Анђелковић каже да су ти односи били лоши ко год да је у Приштини био на власти, јер приштинска страна није била спремна на преговоре или реалан договор.
„Они су ишчекивали тај притисак са Запада који би требало да сломи Србију и да Београд прихвати те њихове максималистичке захтеве. Сада када је дошао Kурти који је и реторички агресивнији од других, и када је у Америци дошао Бајден, не треба очекивати никакву кооперативност од стране Приштине, Имаћемо ту потпуно напете односе у наредном периоду“, закључује Драгомир Анђелковић.
Извор: rs.sputniknews.com
