Из „Самоопредељења“ сматрају да на бриселском менију треба да се нађе и питање Албанаца из Прешева, Бујановца и Медвеђе
Да је европски представник за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак добро предвидео крајем прошле године да преговорима двеју страна предстоји кривудав пут, а не ауто-пут, потврђује ових дана својим изјавама кандидат за премијера привремених косовских институција Аљбин Курти.
Ако се он и његов покрет Самоопредељење питају, дијалог неће ни бити у првом плану владе, а пројекат “мали шенген” је – мртав.
Курти је против ове иницијативе био и у моменту њеног настајања, у октобру 2019, када су председник Србије Александар Вучић, премијер Северне Македоније Зоран Заев и први човек владе Албаније Еди Рама потписали декларацију о успостављању “малог шенгена” између ове три земље, са отвореним вратима за Приштину, Црну Гору и БиХ.
Дочекавши овај потез на нож, Курти је тада изјавио да је реч “о платформи за ширење Србије и да се не сме дозволити четврта Југославија, што је циљ Београда”.
Док је Курти трчао предизборну трку, “мали шенген” је заживео, па грађани Србије и Албаније од прошлог месеца међусобну границу могу да пређу само са личном картом, а на Куртију ће бити да одлучи шта ће са позивом Приштини да се придружи овој иницијативи.
Из “Самоопредељења” сматрају да на бриселском менију треба да се нађе и питање Албанаца из Прешева, Бујановца и Медвеђе. А непосредно пре него што је изгласано неповерење влади Аљбина Куртија, у марту прошле године, она је усвојила принципе за дијалог са Београдом који укључују питање несталих, репарације ратне штете и окупације, сукцесије имовине бивше југословенске федерације.
Очекује се да ће се Курти, ако поново постане премијер, држати овог документа.
Извор: Новости
